Разговарао: Богдан Ђорђевић
Фото: Марко Рисовић
Истраживачи са Одељења за физиологију биљака др Ана Ћирић, др Јелена Савић, др Дејан Стојковић, др Снежана Милошевић, др Милица Милутиновић и др Јована Петровић, заједно са колегом са Одељења за хидроекологију и заштиту вода др Стефаном Анђусом, за предстојећи Сајам технике припремили су поставку која ће укључити природне производе као изворе иновативних приступа у индустрији. Они ће приказати производе који потичу од различитих врста биљака, гљива и сунђера, а истраживачи ће бити на располагању свакоме ко жели да сазна нешто више о целокупном процесу биотехнолошке примене ових природних материјала.
Одељење за физиологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС) поседује најсавременије опремљене лабораторије у којима је, захваљујући високој стручности истраживача и вишедеценијском искуству, могуће извести све кораке који воде до финалних функционалних производа.
„Биотехнологија, заједно са роботиком, нанотехнологијом и 3Д штампањем, представља тело четврте индустријске револуције која је почела пре седам или осам година. Ми желимо да идемо у корак са технолошким иновацијама на овом пољу и циљ нам је да наша научна достигнућа могу да се примене у различитим областима, попут медицине, фармације, козметологије, индустрије хране или пољопривреде. На Сајму технике ћемо јавности показати како природни извори – биљке, гљиве или сунђери – имају потенцијал за употребу у различитим гранама привреде“, речи су др Ане Ћирић, научне саветнице у Миколошкој лабораторији Одељења за физиологију биљака.
У оквиру поставке о биљкама посетиоци ће моћи да сазнају како изгледа целокупан процес – од семена, преко биљног материјала, до поступка екстракције и финалног производа. Поставка ће обухватити и приказ колекције семена, in vitro културе одабраних биљних врста, демонстрацију екстракције биоактивних једињења, као и финалне производе на бази биљака – козметичке креме и сапуне за негу коже.
„Гајење биљака in vitro означава биотехнолошки приступ којим се биљке гаје у контролисаним условима у лабораторијама. Овакви услови подразумевају хранљиви медијум на коме те биљке расту, где у потпуности можемо да контролишемо све нутритивне компоненте које су неопходне за развој биљака: од основних нутријената, шећера, па до различитих регулатора растења који нам такође помажу да контролишемо и усмеравамо раст у правцу у ком ми то желимо и у складу с тим шта нам је циљ истраживања“, појашњава читав процес др Јелена Савић, научна саветница са Одељења за физиологију биљака, и додаје: „Методе екстракције се доста разликују, баш као и производи који се добијају. Најпопуларнија су етарска уља која добијамо различитим методама дестилације, почевши од најједноставнијих хидродестилација. Етарска уља су комплексне смеше једињења карактеристичног интензивног мириса које се као компоненте стављају у различите производе. На Сајму ћемо показати неколико производа: сапуне, козметичке креме и још понешто. Осим тога, можемо да добијемо и различите екстракте, који се потом убацују као додаци храни, као природне боје за храну или за текстил.“
„Наш основни циљ је да, уз помоћ научних метода које користимо, формулишемо финалне производе који ће пронаћи примену у свакодневном животу. На Сајму ћемо изложити сапуне у које смо додали екстракте биљака, гљива и сунђера који могу да имају благотворно дејство на кожу. Показало се, рецимо, да сапуни са екстрактом гљиве јаблановаче веома добро делују у процесу зарастања рана. Осим тога, на пример, добили смо и сапуне са сунђерима који имају антимикробна својства“, сазнајемо од др Дејана Стојковића, вишег научног сарадника из Миколошке лабораторије Одељења за физиологију биљка. „Ако знамо да се опушци цигарета прилично споро разграђују у природи, чак 10-15 година, јасно је да се сматрају великим загађивачима. На основу наших истраживања и на основу тога што знамо да гљиве производе разне лигноцелулитичке ензиме који могу да разлажу ту целулозу која се налази у опушцима, ми смо дошли на идеју да од пикаваца са супстратом за раст гљива и са мицелијом гљива добијемо неки употребљив облик. Тако би се пикавац рециклирао, не би загађивао животну средину, штетне материје би биле уклоњене, а притом бисмо добили неки облик који може да се искористи – као држач за кармин или лабело, као пепељара или нешто слично.“
Од др Стојковића сазнали смо више и о мицелији гљиве који се гаји 30 дана да би се од ње добио материјал од кога се прави вештачка кожа. Након обраде, касније се од овог материјала може добити и накит попут наруквица, огрлица и других модних детаља. Као и код биљака, и различите врсте и методе обраде гљива могу као финални производ имати етарска уља са значајном применом у пољопривреди – за препарате за прскање, тачније за контролу штеточина.
Др Стефан Анђус је истраживач са Одељења за хидроекологију и заштиту вода и његова ужа специјалност су слатководни сунђери. Он за Елементаријум каже да је одлучио да се бавим баш њима, између осталог и зато што су ово у научним круговима недовољно истражени организми: „Људи су углавном чули за морске сунђере, док су, са друге стране, слатководни сунђери кроз историју прошли прилично неопажено. Један од разлога је и то што су они доста прикривени организми, односно нису баш јасно видљиви у токовима и језерима. Чак су их врло дуго сматрали биљкама“, започео је причу о слатководним сунђерима др Анђус. „А онда, када се сазнало да су то заправо животиње које се хране филтраторно, филтрацијом воде, откривена су и њихова бројна позитивна својства. Када је реч о њиховој употреби у биотехнологијама, имају потенцијалну примену као биофилтратори, а поред тога се испоставило да синтетишу и разна корисна једињења са антиинфламаторним, антинеопластичним и антифунгалним дејством. Они на први поглед личе један на други када их пронађете у природи. Међутим, једини начин да разликујемо врсте слатководних сунђера јесте на основу њиховог микроскелета, који се састоји из силицијум-диоксида, практично од ситних стакластих игала. Испоставило се да је ово материјал који потенцијално може да се користи у медицини, а употребљава се и као козметички производ или као абразивно средство.“
Поред готових производа, на Сајму технике и техничких достигнућа посетиоци ће моћи да виде и занимљиве снимке са 3Д приказом, где ће се јасно приказати однос између пора, шупљина, неорганског и органског материјала и веза између свих ових саставних делова организама.
Центар за промоцију науке ће све до почетка Сајма технике и техничких достигнућа представљати најзанимљивије експонате и упознати вас са истраживачима који стоје иза иновација и великих научних открића.