Манчестер, Велика Британија
Сер Венки Рамакришнан рођен је у Индији 1952. године. Пре него што се стално настанио у Великој Британији са породицом, живео је на три континента. Како наводи, његов живот најбоље илуструје интернационални карактер модерне науке.
Нобелову награду у области хемије добио је 2009. године за детаљно описивање атомске структуре субјединице рибозома, чиме је извршио огроман утицај на ову област истраживања. Ово је представљало велики помак у разумевању основних процеса у нашем организму: читања генетских информација и консеквентне синтезе протеина. Тренутно ради као шеф лабораторије на институту LMB (Laboratory of Molecular Biology) у Кембриџу.
“Од децембра 2015. године обављам и дужност председника британског Краљевског друштва у Лондону. По први пут сам постао укључен у решавање великих питања науке, на националном и међународном нивоу”, наводи Сер Рамакришнан.
Међународни подухват
Током недавно одржане конференције ESOF2016 (EuroSCience Open Forum) током јула месеца у Манчестеру, Сер Венки Рамакришнан одржао је прес конференцију поводом неизвесности која влада у погледу статуса британске науке након одржаног Брегзита.
“Наука је међународни подухват. Данас је 24 организације из 33 земље потписало саопштење у ком се наглашава неопходност међународне сарадње у науци. Ако погледате моју лабораторију, исто важи и тамо. У њој раде људи који долазе са свих страна света”, додаје нобеловац.
Иако се од Брегзита до сада много ставри није променило, научнике брину резултати преговора који су у плану за наредни период. “Један од разлога због ког је научна заједница већином била за останак у ЕУ је мобилност научника која је веома важна јер нам омогућава да запослимо најбољи могући кадар”, закључује Рамакришнан.
“Оно што бих волео да видим у постреферендумском сценарију је да имамо много директнији, ефикаснији и бржи начин довођења људи у Британију. Један део проблема представља предугачки процеси добијања виза, који могу да потрају и по неколико недеља. Заиста не видим разлог да то буде тако. Ако мене питате, мислим да људи за краткорочне посете не би ни требали да траже визу”, објашњава успешни научник.
Како наводи, Велика Британија је веома атрактивно место за научнике, не само због својих, већ и због доступности ЕУ фондова. “То је нешто на чему морамо да инсистрирамо током преговора. Неопходно је да у одређеном облику Велика Британија остане део Хоризонта 2020 или других сличних програма и фондова”, додаје нобеловац, наглашавајући да научници као и сви други желе одређен степен сигурности и стабилности у послу.
Постојаност у својим истраживањима Сер Рамакришнан нашао је управо у Великој Британији пре 16 година. Иако првобитно студент физике у Америци, познати научник је током писања докторске тезе схватио да је област биологије ипак оно чиме жели да се бави, упркос чињеници да у то време о биологији мало знао.
Након неколико неуспелих покушаја, коначно уписује постдипломске студије биологије у Сан Дијегу. У свом аутобиографском есеју објављеном на сајту Нобелове награде, веома детаљно описује све потешкоће на које је наилазио током промене фокуса истраживања, али и одлучујуће тренутке који су га определили за изучавање рибозома.
“Још од 1978. године истражујем како се гени читају и како рибозоми користе добијену информацију за синтезу протеина, тих џиновских молекула. Од недавно користимо погодности најновијих технолошких достигнућа за визуализацију великих молекула, која се заснивају на криоелектронској микроскопији”, објашњава Рамакришнан.
Након Брукхејвен лабораторије на Лонг Ајленду, Рамакришнан одлази на Кембриџ у LMB лабораторију 1999. годин у којој има све услове за откриће које му убрзо доноси Нобела. Чврсто је веровао да је детаљно описивање атомске структуре рибозомалне субјединице 30S откриће које је извршило утицај на ову област истраживања као ни једно откриће до тада. Довело је и до детаљнијег разумевања улоге ових структура у процесу синтезе протеина.
Етичке дилеме
“Науку можемо посматрати као ‘арехолошку’ и ‘инжењерску’. Овај први аспект покушава да схвати зашто су ствари онакве какве јесу. Рибозом је та врста старог молекула. То вам је као да проучавате неку прастару цивилизацију”, наводи Сер Рамакришнан, појашњавајући природу свог открића.
Недавна открића и нове технологије попут револуционарне, али контроверзне технике едитовања гена CRISPR представљају други тип науке. “С друге стране, имате ‘инжењерски’ тип науке. То је на пример случај када познајете одређене принципе на основу који покушавате да дизајнирате нешто ново. CRISPR технологија је почела као археологија, откривајући овај механизам, али онда је дошло до кључног открића који је омогућио едитовање генома, много брже и лакше”, додаје Рамакришнан, али наводи да би неколико ставри требало имати на уму.
“Ова технологија и даље није довољно прецизна да погоди само жељено место. Такозване “off-target” ефекти могу да имају нежељене последице. Технологија још увек мора да се унапреди. Али рецимо да се брзо унапреди. Могли бисмо да поправимо различите генетске девијације, али шта ако то радимо на нивоу емрбиона и онда генетичке модификације пренесемо на будуће генерације? Вероватно да неки људи не би имали проблем с тим. Али шта ако једног дана људи буду желели да мењају и друге ставри, на пример, висину детета или нешто слично? Тада упадамо у озбиљне етичке дилеме. На пример, с временом се мења које одлике су пожељне. Ово је област о којој људи морају заиста да поразмисле. И ово јесте први пут у историји у ком бисмо могли да преузмемо ток еволуције у своје руке”, наглашава нобеловац.
Такође, он наводи да није сигуран да ли заиста схватамо шта је најоптималније: “На пример, многи биолози би рекли да је најјоптималније да имамо разноврсност. Ако претпоставимо да је нека особина пожељна, то значи да већ унапред знамо какви ће бити услови у будућности. То је по мом мишљењу опасна ситуација. Не може само научна заједница да донесе ову одлуку. У доношење одлуке по овако важном питању мора бити укључена и шира јавност и други актери друштва.”
Краљевско друштво на чијем је челу јесте активно укључено у процес разматрања бенефита и ризика које технологије попут CRISPR-a доносе. “Прошлог децембра у Вашингтону састала се Америчка национална академија наука, Кинеска академија наука, као и Краљевско друштво. Краљевско друштво ће у наредних неколико месеци имати пет или шест састанака током којих ћемо дискутовати о различитим аспектима едитовања гена, како техничким, тако и оним који се тичу људског здравља, етичких дилема и сл., како бисмо дошли до консензуса.”, наводи Сер Рамакришнан, додајући да ће за регулисање ове области истраживања бити неопходна међународна сагласност.
“Ово је на пример дугачија врста проблема од нуклеарног оружја. Да би се нуклеарно оружје спровело у дело, развијање технологија је морало да се обавља на нивоу државе. Али у овом случају, ствари се могу одвијати на нивоу институције или чак у оквиру мале групе појединца”, наглашава Рамакришнан.
На питање да ли има времена за истраживање, сада када је на челу Краљевског друштва Сер Рамакришнан одговара да је имао пре Брегзита: “Надам се да ће се ситуација овим поводом ускоро смирити, и да ћу поново имати времена да се фокусирам на истраживачки рад.”
“Још увек радимо на рибозомима, тим џиновским транслационим машинама а наш фокус је сада на разумевању како овај процес у сложеним организмима попут људи ‘зна’ када да почне, а када да се заустави. Како су ти процеси регулисани? Сложени оргнаизми имају веома специфичну и стриктну регулацију синетезе протеина”, додаје он.
“Ако рибозоми желе да заврше синтезу протеина, они ти раде веома брзо. Слично је и са започињањем овог процеса. Познато је да вируси преузму контролу над рибозомима и на тај начин транслирају само гене вируса”, казао је нобеловац и додаје да ће у наредном периоду заједно са својим тимом покушати да што боље разуме како поједини аспекти овог процеса раде.