Разговарала: Анђела Јеринић
Поводом Међународног дана жена и девојака у науци, разговарали смо са Јеленом Николић, истраживачицом сарадницом на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, где је ангажована у настави на неколико предмета, од којих су јој главни Термодинамика и област енергетске ефикасности односно енергетске транзиције. Јелена је, такође, активна чланица енергетске задруге Електропионир, коју описује као „узајамну везу давања и отварања многих врата у свет“. Једна од тих прилика довела ју је на пројекат FemPower, на ком је Центар за промоцију науке партнер. Главни циљ пројекта FemPower је увођење родне разноликости и равноправности у транзицији ка чистој енергији.
Интервју је у целости објављен и на порталу Недељника.
Шта све подразумева енергетска транзиција?
Прелаз са употребе свега оног што је прљаво на чисту енергију. Прелаз са фосилних горива на системе који производе енергију користећи много чистије изворе. У Србији је зима право време када треба да причамо о овоме јер је довољно да изађете напоље на трчање или удахнете пуним плућима овај ваздух па да одмах схватите да нам је једна таква транзиција преко потребна.
Колико смо у Србији далеко од ње?
Енергетска транзиција је ту. Хтели ми то или не, пре или касније мораћемо да пређемо на обновљиве изворе енергије. Питање је само да ли ћемо са тим почети на време, односно већ данас, како би промене биле постепене и благе, или ћемо, као и код већине ствари, чекати последњи час па ћемо онда промену осетити на својој кожи јер ће тада она ићи науштрб квалитета живота сваког од нас. Мислим да нам прављење нових блокова термоелектрана не иде у прилог, мене тај пројекат лично чак и плаши, али не смем ни да будем песимистична јер би ме то одвратило од оног чиме се бавим и жеље за деловањем. Зато се надам да ћемо ићи набоље и, пре свега, да ћемо имати више енергетских задруга у Србији, а не само две. То ће нам помоћи да оснажимо грађане, да када они кажу „сад је доста“, стварно нешто можемо и да променимо. Сматрам да је енергија свега у рукама грађана.
Према истраживањима Унеска, око 30 одсто студенткиња одлучује се за факултете из области технологије, инжењерства и математике. У Србији је овај проценат чак и већи, јер 40 одсто девојака уписује факултете из области природних наука, што је добар показатељ. Међутим, и поред бројности, положај жена у овим областима и даље није равноправан, о чему сведоче подаци да су жене и даље мање присутне у СТЕМ наукама, објављују мање научних радова, добијају мање средстава за истраживаче радове, сусрећу се са различитим видовима дискриминације и не напредују у каријери подједнако као мушкарци, чак и чешће напуштају послове у науци, те је сваки вид подршке и даље изузетно важан.
На који начин енергетске задруге оснажују грађане у доношењу таквих одлука?
Конкретно, енергетска задруга Електропионир основана је са идејом да се демократизује енергетски сектор, односно да део производње електричне енергије припадне људима како би постали независни јер ће сами производити енергију коју користе.
Како то изгледа у пракси?
Добар пример је пројекат Соларна Стара, покренут на Старој планини, где смо, у сарадњи са мештанима, подигли прве задружне соларне електране у Србији. Поставили смо соларне панеле на кровове јавних зграда у селима Дојкинци и Темска, са циљем да људима из тих села, у којима су мале хидроелектране оставиле негативан утицај на обновљиве изворе енергије, помогнемо тако што ће се сва струја произведена на овај начин продавати, а новац ићи грађанима који ће од њега моћи да ураде нешто лепо за своју заједницу. Овај пројекат би требало да траје барем наредних 25 година.
У току је још један пројекат током ког би требало да буде постављена прва електрана која ће доприносити унапређењу једног органског пољопривредног газдинства, то је први агросолар у Србији, који спроводимо у сарадњи са органским пољопривредним произвођачем у Ваљеву. Циљ је да покажемо како примена соларних електрана у пољопривредном газдинству истовремено доприноси квалитетнијој пољопривредној производњи, као и производњи струје.
Иако жене подједнако могу доприносити оваквим пројектима, ипак их је и даље много мање у области енергетике него мушкараца. Који су разлози за то, с обзиром да су образовање и слобода избора данас подједнако доступни и једнима и другима?
Наизглед јесу, али суштински и даље постоји уврежено мишљење да је енергетика „мушка ствар“. Могу да дам пример из свог живота. Када сам уписивала Машински факултет, за све проблеме са којима сам се сусретала током студија било је много опаски, и то чак из мог најближег окружења – да све што ми се дешава, дешава се зато што се петљам у „мушки посао“. Са друге стране, мој доживљај није никада био да се петљам у мушки посао, већ да се бавим нечим што волим и што ме испуњава.
На који начин FemPower пројекат доприноси решавању овог проблема и већој равноправности у области енергетике?
Мени лично је пројекат FemPower омогућио да непосредно утичем на младе будуће студенткиње које размишљају да ли је енергетика права ствар којом треба да се баве. То смо делом постигли кроз трибину коју смо моје колеге и ја организовали у оквиру пројекта и на којој смо кроз искрен разговор дошли до тога да је већина заинтересованих девојака за енергетику ипак добило савет да упише неки „женскији“ факултет.
Сматрам да је за енергетску транзицију важно чути оба мишљења јер управо кроз синергију идеја можемо доћи до најбољег решења, пошто са енергетском транзицијом, у ствари, кројимо будући свет за све, а не само за мушкарце.
Сада је идеалан тренутак за укључење жена зато што енергија више није базирана само на рудницима, као што је била раније. Енергетска транзиција нам пружа елегантнија решења јер се бавимо обновљивим изворима, што отвара много простора и женама. Ту долази до изражаја наша креативност. Жене по природи имају инстикт за чувањем енергије и потребу за паметним газдовањем над стварима, можда чак и више водимо рачуна о томе шта ће наша деца радити када истрошимо сва фосилна горива и ограничене изворе енергије.
Пројекат је одличан јер нам је омогућио да се упознамо са колегама из других земаља и видимо како то тамо функционише. Поред тога, екипа из Центра за промоцију науке која је радила на FemPower-у је сјајна, мени је пројекат донео мнмого нових, драгоцених познанстава са људима са којима ћу, верујем, цео живот остати у контакту.
Конзорцијум европског пројекта FemPower, који чине научне институције, невладине организације, приватни сектор и јавне установе, ради на развоју алата и методологије који ће повећати инклузију и родну разноликост у транзицији ка чистој енергији. Кроз формирање отворених образовних ресурса, мреже вршњачког учења и међусекторске, мултидисциплинарне сарадње биће оснажен развој СТЕ(А)М стратегија у високом образовању, са посебним нагласком на учешћу жена у СТЕМ-у и промоцији научне радозналости и изврсности у науци, технологији, инжењерству и математици.