Уочи предстојећег фестивала који ће се под слоганом Empowering society through climate services одржати у Београду, од 29. септембра до 1. октобра, доносимо вам разговор са две кључне личности овог пројекта:
Франсиско Х. Доблас-Рејес (Francisco Doblas-Reyes) је професор-истраживач у оквиру ICREA и директор Одељења за науке о Земљи у Центру за суперрачунарство у Барселони. Тренутно координира пројектом Climateurope2, а био је и водећи аутор у петом и шестом извештају IPCC-а, у поглављима о климатском моделирању и информацијама о клими.
Асунсион Лера Ст. Клер (Asunción Lera St. Clair) такође је водећа ауторка у радној групи AR5 посвећеној адаптацији, а њене области су филозофија и социологија. Тренутно ради као руководилац за климатске промене у тиму за обновљиве изворе енергије у оквиру Сектора за истраживање и развој компаније DNV. Поред тога, гостујући је предавач у Одељењу за науке о Земљи Центра за суперрачунарство у Барселони. У оквиру пројекта води процес израде синтезних препорука које постављају темеље за стандардизацију климатских сервиса.
Њих двоје заједно раде на томе да у оквиру пројекта изграде повезану заједницу климатских сервиса, а у интервјуу објашњавају зашто су стандарди кључни за будућу отпорност и прилагођавање Европе.
За почетак, како бисте објаснили шта су климатски сервиси некоме ко никада није чуо тај појам?
АЛС: Климатски сервиси подразумевају обезбеђивање климатских података и информација заједно са другим релевантним подацима, као што су социоекономски показатељи, фактори рањивости или подаци о животној средини, тако да могу бити корисни и могу нам помоћи при доношењу одлука.
Иако је ово врло детаљна дефиниција, и даље се чини да постоји неслагање око тога шта су заправо климатски сервиси. Зашто мислите да је то тако?
АЛС: Многи људи климатске сервисе поистовећују са постојањем неке веб-странице или портала који нуди климатске податке и информације. Међутим, саме информације о клими обично не говоре много о томе шта то конкретно значи за људе.
Кључна реч овде је „сервис“, што подразумева да се нешто ради за некога – било за корисника, клијента, или у нашем случају, за корисника климатског сервиса. Климатски сервис подразумева успостављање контакта са корисницима, разумевање њихових потреба и креирање процеса који омогућавају смислену интеракцију.
Дакле, неслагања произлазе из неразумевања шта све подразумева комплетан процес и који су то различити елементи укључени у испоруку климатског сервиса који заиста служи сврси.
Како би се постигло заједничко разумевање шта климатски сервиси обухватају, пројекат Climateurope2 предложио је четири кључне компоненте које дефинишу шта би један климатски сервис требало да садржи. Како оне доприносе појашњењу појма?
ФДР: Те компоненте су кључне за структурирање разговора о климатским сервисима. Као неко ко долази из техничког сектора, обично прво помислим на климатске податке, опсервације и моделе када се говори о климатским сервисима. Али ове компоненте помажу да се сагледа шира слика и препозна да су и други елементи подједнако важни – јер сами климатски подаци не могу далеко стићи без контекста.
Те компоненте омогућавају свим релевантним актерима укљученим у развој климатског сервиса да имају заједничко разумевање и уравнотеженију дискусију о томе шта климатски сервиси заиста јесу, како се развијају и како можемо радити на њиховој стандардизацији.
Можете ли укратко описати те четири компоненте и објаснити зашто је свака од њих важна?
АЛС: Те четири компоненте чине логичан след. Прва компонента је разумевање контекста одлучивања у којем ће се климатски сервис користити. То значи да треба да знамо ко ће користити сервис, какве одлуке треба да донесе, и у којим условима.
Друга компонента је процес заједничке производње (co-production). Када се идентификују релевантни актери за развој и коришћење климатског сервиса, они морају бити укључени од самог почетка до краја, уз примену поузданих методологија. Постоји много метода које описују како успешно спровести заједничку производњу на различите начине.
Трећа компонента подразумева интеграцију климатских информација са другим релевантним подацима, као што су социоекономски или еколошки подаци, као и знања из конкретних области или локална знања. Ова интеграција је кључна да би климатске информације имале смисла у стварним контекстима.
Четврта компонента обухвата два важна аспекта: начин испоруке и евалуацију. То се односи на то како се климатски сервис презентује и дели. Да ли је у питању платформа која је лака за коришћење? Да ли су мапе и визуали интуитивни или збуњујући? И коначно, мора постојати механизам за повратне информације, како би се на основу искустава корисника сервис могао унапредити.
Из све четири компоненте, пројекат Climateurope2 извлачи кључне захтеве које климатски сервиси треба да испуне да би заиста били прилагођени сврси – што представља основу за постављање стандарда.
Ове компоненте очигледно помажу пружаоцима сервиса да развију ефикасне услуге. Али како оне помажу крајњим корисницима?
АЛС: Идентификовањем захтева за климатске сервисе који су прилагођени сврси, можемо корисницима рећи: „Ево шта би требало да очекујете од једног климатског сервиса.“
На неки начин, то је слично познавању својих потрошачких права. Док дефинишемо те захтеве, истовремено помажемо корисницима да разумеју како би требало да изгледа један добар климатски сервис. Јер стандарди функционишу у оба смера – они не воде само пружаоце услуга, већ помажу и корисницима да знају шта могу и треба да захтевају.
Асунсион је поменула заједничку производњу као кључну компоненту климатских сервиса, што указује на то да велики број људи мора бити укључен у њихов развој. Један од циљева пројекта Climateurope2 је да изгради европску заједницу климатских сервиса која укључује пружаоце, посреднике и кориснике. Зашто је важно имати тако разнолику и репрезентативну заједницу? И како то може помоћи у развоју стандарда?
ФДР: Као што је Асунсион рекла, климатски сервиси треба да ставе информације о клими у контекст. То значи да треба узети у обзир вредности и потребе оних који доносе одлуке. Када развијамо захтеве или стандарде за климатске сервисе, морамо се постарати да они одговоре на све те различите потребе, без пристрасности.
Лако је замислити да је неки климатски сервис успешан само зато што добро функционише у секторима који су већ упознати са климатским подацима, попут осигурања или енергетике. Међутим, постоје и други сектори, попут производње хране, туризма, или управљања ризицима у случају катастрофа, који су подједнако погођени климатским променама, али мање познају климатске сервисе. И они морају имати своје показатеље успеха и механизме повратних информација.
Зато је изградња инклузивне и репрезентативне заједнице толико важна – јер она осигурава да климатски сервиси буду приступачни, корисни и релевантни у различитим секторима и на свим нивоима доношења одлука.
Како пројекат Climateurope2 подстиче овај дијалог и гради заједницу климатских сервиса?
ФДР: Climateurope2 организује различите активности које повећавају ангажман заједнице, попут фестивала, вебстивала, радионица, упитника и анкета… Ови догађаји служе и за идентификацију саме заједнице и за прикупљање знања и искустава од њених чланова.
Једна од активности Climateurope2 била је радионица са приватним пружаоцима сервиса, одржана уживо у Барселони. Планирани су и слични догађаји, попут радионице са здравственим сектором касније ове године. Који су главни циљеви ових радионица?
ФДР: Циљ радионица је боље разумевање како различити сектори доживљавају стандардизацију климатских сервиса. Желимо да сазнамо да ли тренутно користе климатске сервисе, и за оне који их користе или планирају да их користе, који су им аспекти најважнији када је реч о дефинисању стандарда.
Препоруке за стандардизацију које ће пројекат Climateurope2 формулисати биће део званичног процеса стандардизације који воде CEN и CENELEC. Ти стандарди би могли знатно обликовати будуће тржиште климатских сервиса, не само у Европи, већ и глобално. Зато ове радионице пружају различитим секторима прилику да се укључе у креирање тих стандарда.
Зашто сте одлучили да прво организујете радионицу са приватним пружаоцима сервиса?
АЛС: Већ блиско сарађујемо са јавним пружаоцима климатских сервиса и са Светском метеоролошком организацијом (WMO). Али за ове радионице смо одлучили да прво окупимо приватне актере, јер су они заправо „у рововима“ – они развијају сервисе који се могу понављати, а притом прилагођавају климатске информације различитим корисницима и контекстима.
Желимо да приватни актери учествују у обликовању препорука за стандардизацију и да се осећају као део тог процеса. Најбољи начин да то постигнемо јесте да их укључимо од самог почетка – дакле сада, пре него што формални процес стандардизације званично почне.
Које су биле кључне поруке које су произашле из радионице са приватним сектором, нарочито оне које су релевантне за ширу дискусију о климатским сервисима?
ФДР: Занимљиво је то што је ова радионица можда била један од ретких догађаја на којем су се окупили различити типови пружалаца климатских сервиса из приватног сектора. За многе од њих то је била прва прилика да разговарају једни с другима – не у академском контексту, већ у простору који се бави искључиво стварним искуствима са тржишта. Такав приступ био је кључан за настанак нове спознаје. Дискусије нису биле вођене научним радовима или презентацијама, већ конкретним изазовима из праксе. А управо то тржишту и треба. Climateurope2 мора да разуме то тржиште како би стандардизација била заиста релевантна и ефикасна.
АЛС: Један од кључних увида јесте да је заједница пружалаца климатских сервиса из приватног сектора веома разнолика – у њој су и велики и мали актери, који раде на врло различите начине. Али упркос тој разноликости, било је јасно да се ради о озбиљним актерима који желе да имају јасне критеријуме минималног квалитета и кључне показатеље успеха.
Још једна важна порука јесте потреба да се избегне оно што се назива „нефер маркетинг“, када неки пружаоци преувеличавају могућности својих сервиса. Постоји снажна жеља за регулацијом која би изједначила услове на тржишту. Уравнотеженије тржиште значи функционалније и поузданије тржиште. Ово се не односи само на приватни сектор у пословању са другим компанијама – многи од ових актера имају и јавне клијенте: владе, градове, па чак и заједнице. Дакле, стандарди о којима говоримо користиће и јавним службама.
Још један увид односи се на то колико је пружаоцима климатских сервиса важно да могу нудити сервисе који су делимично поновљиви, а делимично прилагођени конкретним корисницима. То има смисла са пословне стране: развијате чврст и поуздан сервис који се може понављати, али га и даље можете локално прилагодити.
Када је реч о предстојећем догађају са здравственим сектором у септембру, шта очекујете да сазнате из те радионице? И по чему очекујете да ће се разликовати од оне са приватним сектором?
ФДР: За почетак, број актера у сектору климе и здравља који су већ упознати с утицајем климе на здравље прилично је мали, а међу њима је још мање оних који знају шта су климатски сервиси. То је велика разлика у односу на радионицу са приватним сектором.
Поред тога, изазови у сектору здравља у вези са климом значајно се разликују у зависности од региона. Проблеми са којима се суочавају развијене земље нису исти као они у земљама у транзицији. Због тога нам је један од главних циљева да прикупимо ставове из различитих делова света. Поново се враћамо на важност разнолике мреже на коју се можемо ослонити.
Већ сте говорили о важности укључивања различитих сектора и гласова. Предстојећи фестивал Climateurope2 у Београду посебно је значајан јер је Источна Европа историјски била недовољно заступљена у заједници климатских сервиса. Зашто мислите да је дошло до те неравноправности?
ФДР: На тржиштима климатских сервиса у Источној Европи, и јавним и приватним, нису постојале исте прилике за развој као на Западу. То је делимично повезано са политичким приоритетима. Вероватно климатска адаптација и ублажавање нису често били на врху националних агенди. Као резултат тога, решења попут климатских сервиса, која играју важну улогу у повећању отпорности на климатске промене, остајала су невидљива.
Зато је важно да Climateurope2 организује фестивал у Београду. То је начин да покажемо да климатска заједница вреднује присуство у овом региону и прилика да се илуструје како тржиште климатских сервиса може да се развије на корист целокупног друштва.
Поред организовања фестивала у Београду, које би још активности могле допринети укључивању земаља Источне Европе у заједницу климатских сервиса и подстицању њихове употребе?
ФДР: Један од циљева Climateurope2 био је да идентификује кључне актере у области климатских сервиса у Источној Европи. То није било једноставно и још није у потпуности успешно, али морамо истрајати. Тек када знамо ко је присутан, можемо им се обратити и показати које све могућности постоје. Наравно, промена мора доћи од локалних и регионалних актера – не можемо само доћи и рећи им шта да раде. Наш циљ је да заједно с њима изградимо реалну и јасну слику о томе шта је могуће и да развијамо капацитете.
АЛС: Осим онога што је у надлежности Climateurope2, у пројектима које финансира ЕУ често се захтева укључивање партнера из Источне Европе. Али то није довољно. Мислим да би нешто додатно морало да се деси на нивоу Европске комисије како би се направио стварни искорак у изградњи капацитета у региону. Људи и институције у тим земљама морају имати капацитете не само да разумеју и користе климатске информације, већ и да примене стандарде које сада почињемо да развијамо. Ово, заправо, важи за све земље Европе.
Потенцијални утицај пројекта Climateurope2 – од јачања заједнице климатских сервиса, преко обликовања стандарда, до подстицања инклузивнијег развоја – јасно је дугорочан. Шта вас лично мотивише да се дугорочно посветите овом раду?
ФДР: Пре неколико година учествовао сам у пројекту о контроли квалитета у оквиру Copernicus сервиса за климатске промене (C3S). Неко ме тада питао зашто радим на нечему што није нарочито „атрактивно“ и неће донети много публикација или академског престижа. Мој одговор је био једноставан: ако се ми, као стручњаци, не бавимо тиме, неко други хоће – вероватно без знања или перспективе потребне да то уради како треба.
Из истог разлога учествујем и у Climateurope2. Можда то није најспектакуларнији научни пројекат, али се бави суштински важном темом – постављањем темеља за поуздане, ефикасне и инклузивне климатске сервисе. Ако се ми не укључимо, ризикујемо да стандарди и оквири буду обликовaни на начин који не одражава вредности и реалности оних који раде у овој области – или од тих сервиса зависе. За мене је ово питање одговорности – да се ствари ураде како треба.
ALS: У мом случају, радим у области климатских сервиса више од 14 година, и врло рано сам приметила колико су у том пољу доминирале природне науке. Али клима није само физички феномен – она је дубоко људска, друштвена, политичка и економска. У ствари, велики део климатских промена тиче се вредности. То ме је мотивисало да сагледам ширу слику и људску и друштвену димензију.
Climateurope2 је пројекат који то омогућава. Он помаже да се заједница прошири, укључујући гласове из друштвених наука, хуманистике, приватног сектора и света политике. И те везе постају смислене, нарочито кроз фокус на стандардизацију.
Стандарди су облик управљања. А тренутно постоји стварна прилика да се утиче на то како климатска наука подржава европску климатску политику, планирање отпорности и спровођење кључних оквира попут Европског зеленог договора и Европског климатског закона. Climateurope2 је тачно на тој раскрсници.
Аутор: Инес Мартин дел Реал, Центар за суперрачунарство у Барселони (BSC)