Први савремени музеј науке Експлораторијум, направљен је као „пажљиво контролисани хаос“, у коме посетиоци слободно бираjу да истраже област коjа их занима
Текст: Марија Видић
Пре 100 година рођен jе амерички физичар Френк Опенхаjмер, брат много познатиjег научника Роберта Опенхаjмера, оца атомске бомбе.
Док су судбина и рад стариjег брата Роберта, иначе вође научног проjекта „Менхетн“, током кога jе настала атомска бомба, у медиjима били далеко познатиjи, Френк се бавио нешто мање интригантним пословима, мада jе његов допринос физици изузетно велик.
Он jе спровео важна истраживања о процесу обогаћивања ураниjума и такође jе, мада у знатно мањоj мери, учествовао у проjекту „Менхетн“. Но, вероватно наjвећи допринос науци уопште дао jе као оснивач Експлораториjума у Сан Франциску.
Оваj свестрани Њуjорчанин, уметник у души – читав живот свирао jе флауту – завршио jе Џонс Хопкинс универзитет као наjбољи у генерациjи, а наредне године провео jе у Енглескоj и Италиjи изучаваjући природну радиоактивност и развиjаjући броjаче нуклеарних честица.
У САД се вратио на калифорниjски институт за технологиjу, где jе докторирао на раду из вештачки индуковане радиjациjе, да би се затим посветио професури.
Током Другог светског рата на Берклиjу jе експериментисао са раздваjањем изотопа ураниjума и укључио се у „Менхетн“ проjекат радећи за свог брата, Роберта Опенхаjмера, „оца атомске бомбе“. У Лос Аламос jе стигао тек 1945. и из њега jе понео дубоко уверење о важности схватања и уважавања науке од стране jавности.
После рата радио jе на развоjу линеарног акцелератора, а затим jе изучавао космичко зрачење и мерио га летећи у балону на висини од око 30 километара. Но, у jедном тренутку повукао се из jавног живота и направио велики ранч у Колораду, да би затим започео jедну нову, jеднако бриљантну кариjеру.
Посветио се научном образовању покушаваjући да подстакне студенте да сами истражују. До 1959. вратио се професури и истраживању у физици високих енергиjа на Универзитету у Колораду. Истовремено jе започео борбу за побољшање практичног образовања студената коjе се одвиjа у лабораториjама.
Средином шездесетих година Опенхаjмер jе почео да изучава рад европских научних музеjа и да шири своjе погледе ка филозофиjи, историjи, уметности… Чврсто jе веровао да су музеjи науке и технологиjе од виталног значаjа не само за општу jавност већ и за формално образовање на свим нивоима. У то време почео jе да ради на проjекту коjи jе назвао „Сан Франциско“.
Експлораториjум jе отворен 1969. године и ускоро jе у jавности, али и у медиjима као што jе Scientific American, постао познат као „наjбољи научни музеj на свету“.
Шта jе код њега било толико посебно?
Експлораториjум jе направљен као „пажљиво контролисани хаос“ у коме студенти, ђаци и сви остали посетиоци слободно бираjу област коjа их занима, сами jе откриваjу и експериментишу са њом. Циљ ниjе само да се помогне људима да разумеjу природу већ и да схвате начин на коjи jе разумеjу. Људска перцепциjа од почетка jе била у фокусу као природан начин да се уjедине наука и уметност.
Такође, опште правило Експлораториjума jе да посетиоци могу да откриваjу науку на своj начин. Тако што им jе дозвољено да праве грешке и да на наjразличитиjе начине користе експонате, лакше ће разумети о чему се заправо говори.
Многи научни музеjи широм света угледали су се на Експлораториjум, користећи идеjе на коjима почива, а нарочито наjважниjу од њих – да научни музеj постане омиљено игралиште и за децу и за нуклеарне физичаре, уметнике и старице.
