U prvoj polovini oktobra, dan za danom, dodeljene su Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir. Pogledajte ko su dobitnici
Tekst: M. Vidić
Nobelova nagrada za ekonomiju se ne pominje u testamentu Alfreda Nobela (1833–1896) iz 1895. u kom je on naveo želju da se osnuje fond iz kojeg bi se dodeljivala priznanja. Nagrada za dostignuća u ekonomskim naukama ustanovljena je znatno kasnije, 1969. godine i dodeljuje se poslednja.
Ostale nagrade dodeljuju se od 1901. godine, a prema tradiciji, uručuju se 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.
Pogledajte ko su ovogodišnji dobitnici:
Medicina ili fiziologija
Japanac Šinja Jamanaka i Britanac Džon B. Gurdon dobitnici su Nobelove nagrade za svoj pionirski rad na matičnim ćelijama. Oni su dobili priznanje za istraživanje procesa u ćelijskom jedru kojim se zrelim ćelijama šalje instrukcija da stvaraju mlade matične ćelije kako bi se one potom mogle koristiti za formiranje tkiva bilo kog tipa.
Jamanaka je profesor na Univerzitetu u Kjotu, u Japanu, dok Gurdon trenutno radi na „Gurdon institutu“ u Kembridžu.
Fizika
Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je Francuzu Seržu Arošu i Amerikancu Dejvidu Vajnlendu istraživačima-pionirima na polju kvantne optike.
Kako je saopštila Švedska kraljevska akademija za nauku, nagrade su dodeljene za njihove radove iz oblasti kvantne fizike, za „eksperimentalne, pionirske metode koje omogućavaju merenje i manipulaciju individualnih kvantnih sistema“. Dodaje se da su njihove metode stvorile uslove da se na ovom polju istraživanja načine „prvi koraci ka izradi novog tipa superbrzog kompjutera koji bi se bazirao na kvantnoj fizici“, navodi se u saopštenju Akademije.
Hemija
Amerikanci Robert Lefkovic i Brajan Kobilka dobitnici su Nobelove nagrade za proučavanje proteina koji omogućavaju ćelijama tela da odgovore na signale spolja. To priznanje dobili su za zajednički rad „G protein spregnutih receptora“.
Kako stoji u obrazloženju, gotovo polovina svih lekova deluje upravo na te receptore, tako da se očekuje da će saznanja do kojih su Lefkovic i Kobilka došli pomoći drugim naučnicima u potrazi za još efikasnijim lekovima.
Književnost
Kineski pisac Mo Jan dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. On je, kako je navedeno u obrazloženju, magičnim realizmom uspeo da spoji narodne priče, istoriju i vreme u kome živimo.
Mo Jan piše o kineskom društvu u 20. veku i jedan je od vodećih autora te zemlje. Autor je 11 romana i oko stotinu kratkih priča u kojima preispituje tradicionalne vrednosti Kine, bavi se porodičnim odnosima i problemima identiteta.
Mir
Za dugogodišnju ulogu ujedinjavanja i širenja stabilnosti na Starom kontinentu, ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za mir je Evropska unija, saopštili su iz Nobelovog komiteta.
Oni su čestitali Evropskoj uniji na obnovi i izgradnji porušene infrastrukture nakon Drugog svetskog rata i njenoj ulozi u širenju stabilnosti na bivše komunističke zemlje posle pada Berlinskog zida 1989. godine.
TRAGOM NOBELA
U prvoj polovini oktobra, dan za danom, dodeljuju se Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir, kao ultimativno priznanje tvorcima ideja koje su promenile svet. Kakva su dostignuća Nobelovih laureata, kako se do njih došlo, šta predstavljaju i kome su namenjena?
Istražite više o NOBELOVIM NAGRADAMA.