Темат зимског издања Елемената, првог у 2026. години, бави се ером РНК у медицини. Последњих година, РНК технологије изашле су из оквира фундаменталних истраживања и постале конкретан клинички алат, отварајући нове могућности за превенцију и лечење болести кроз прецизно усмеравање ћелијских процеса.
Темат отвара интервју Ђорђа Петровића са др Каталин Карико, добитницом Нобелове награде за медицину 2023. године. Интервју прати њен вијугав и мукотрпан научни пут до открића које је омогућило појаву РНК вакцина и отворило ново поглавље у развоју медицине. Др Карико нам открива како остати истрајан и веран свом раду упркос оспоравањима, каква је природа научног подухвата и шта би требало променити да би научни систем био отворенији за радикално нове идеје.

Други текст темата показује како РНК технологије, након спектакуларног успеха вакцина, прерастају у широко примењиво терапијско средство које има потенцијал да трајно промени медицину. У тексту др Срђе Јанковића, који прати дуг истраживачки пут РНК – од теоријске идеје до зрелог биомедицинског алата – сазнајте зашто се управо сада налазимо на почетку праве биомедицинске револуције.
У 27. издању колумне Орбитирање др Дарко Доневски води нас у потрагу за најстаријим звездама у свемиру и објашњава зашто су ови „први звездани светионици“ кључни за разумевање настанка елемената и еволуције космоса, осветљавајући притом савремене теоријске моделе и посматрачке изазове који прате ову космичку потрагу.

Фармација, у свом најплеменитијем облику, покушава да победи смрт. Козметика, у свом најлукративнијем, покушава да одложи сусрет са огледалом. У новом тексту Павла Зелића сазнајте више о танкој и често намерно замагљеној граници између козметике и фармације, како настају научно упитне тврдње, зашто козметика није лек и шта потрошачи заиста треба да знају када бирају производе за здравље и негу.
Комерцијални чет-ботови могу стварати илузију поузданости, разумевања и неутралности, прикривајући системске грешке, пристрасности и потенцијалне ризике по кориснике и друштво. Какве све опасности са собом носи употреба чет-ботова, откријте у новом тексту др Вање Суботић, који кроз примере и резултате безбедносних тестова указује на потребу за критичким приступом и независном научном провером ових технологија.

Академски и истраживачки рад обележени су невидљивом поделом рада, сталним мерењем „изврсности“ и несигурним каријерним путањама, што ствара огроман ментални притисак и скривене ризике за истраживаче. Петар Нуркић истражује како у таквом систему пронаћи смисао и оно што заиста волимо да радимо, а да та потрага не доведе до исцрпљивања и губитка себе.
Велике реке су много више од географских објеката: оне су простори сусрета природе, друштва, технологије и историје, али и места дубоких еколошких и цивилизацијских сукоба. Др Миљан Васић доноси нам причу о великим рекама као живим системима, њиховој научној, културној и политичкој сложености и начинима на које човек обликује – и угрожава – њихов ток.

Савремена наука често се представља као вредносно неутрална и идеолошки независна, иако је у пракси дубоко испреплетена са друштвеним, политичким и економским оквирима у којима настаје. У новом тексту др Игора Живановића сазнајте више о сложеном односу науке и идеологије, како наука може постати носилац идеолошких претпоставки и зашто је критичко преиспитивање тог односа кључно за њену друштвену улогу.
Научнопопуларни часопис „Галаксија“, који је излазио између 1972. и 2001, постао је својеврсна култна публикација у земљама бивше Југославије. Познати научни новинар Мићо Таталовић истражује историју овог часописа и популаризације науке у Југославији, и покушава да одговори на питање како су се садржај и идеологија часописа мењали након Титове смрти и током ратова деведесетих.

На развој радиофонске уметности утицале су, између осталог, и идеје футуристичких уметника о уметности буке, идеје о организованом звуку Џона Кејџа и развој радио-драме као специфичне уметности. У новом тексту др Марије Маглов сазнајте више о уметности радиофоније, њеним технолошким основама и начинима на које савремене аудио-праксе преиспитују наше слушање, медије и простор комуникације.
Савремена уметност често делује затворено, неразумљиво и обесхрабрујуће за публику, делом због језика, институционалних оквира и начина на који се о њој говори. Марко Весић доноси нам причу која корак по корак расплиће ту збуњеност, објашњавајући како функционише поље савремене уметности и зашто осећај несналажења није лични неуспех, већ део самог система.

Пројекат „ХЕРОИНЕ – Наслеђе еманципације: Оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности“ добитник је једне од главних награда фестивала Арс Електроника у Линцу. Више о овом занимљивом еманципаторском пројекту, који реализује Етнографски институт САНУ, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду и Ромским женским центром „Бибија“, сазнајте у новом тексту Богдана Ђорђевића.
Прометеј је боговима украо ватру и дао је људима, за шта је осуђен на тешко страдање – што га је учинило вечитим извором инспирације за уметнике. Др Јована Николић доноси нам занимљиву причу о томе како је Прометеј постао симбол борца за правду, бунтовника и револуционара, али и човекове необуздане тежње за технолошким напретком који не познаје препреке и не плаши се његових последица.

Последњи фараон Египта, краљица Нила, моћна владарка, трагична хероина и фам фатал – све су то епитети који се односе на Клеопатру, најпознатију жену антике, која је, стицајем историјских околности, али и услед пропаганде, сензационализма и стереотипа, стекла готово митски статус. У чему се крије тајна њене лепоте и заводљивости и како је постала инспирација уметницима, откријте у чланку Ане Самарџић.
У својој сталној стрип колумни Никола Драгомировић наставља причу из претходног броја о стваралаштву једног од највећих стрип уметника у историји – Роберту Равиоли, познатијем као Магнус. Он је током осамдесетих година учвршћивао свој положај иконе италијанског стрипа, а истовремено је тонуо у опсесивну детаљност у цртежу. Све то је водило ка круни његове каријере – стриповском ремек-делу Текс: Долина терора.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Сергеј Туцаков, Урош Павловић, Моника Ланг, Жељко Лончар, Владан Николић, Срђа Драговић, и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.