Сваког августа, љубитељи астрономије имају прилику да уживају у једном од најупечатљивијих и најлепших небеских догађаја – метеорској киши Персеида.
Овај спектакл настаје као последица проласка Земље кроз облак прашине и честица које је оставила комета Свифт-Татл (Swift-Tuttle), небеско тело које обиђе Сунце једном у 133 године.
Метеороиди који потичу са ове комете углавном су величине зрна песка. Ипак, приликом уласка у Земљину атмосферу крећу се брзином и до 90 километара у секунди, услед чега изгарају и на небу остављају светлеће трагове, метеоре. Температура при том судару може достићи од 1648 до чак 5537 степени Целзијуса.
Назив Персеиди потиче од сазвежђа Персеј, из чијег правца, посматрано са Земље, изгледа да ови метеори стижу.
Иако метеорска киша Персида достиже свој максимум у ноћи 12. августа, постоји могућност појаве и такозваног секундарног врхунца, каже др Данијел Браун, ванредни професор астрономије на Универзитету Нотингем трент.
„Киша метеора постепено се појачава од средине јула, достижући врхунац од око 100 метеора на сат у ноћи 12. августа. Након тога, активност се постепено смањује до краја месеца“, каже професор Браун.
Према његовим речима, најбоље време за посматрање метеора током главног врхунца биће друга половина ноћи, односно рани јутарњи сати 13. августа.
Браун саветује да се одабере место удаљено од извора вештачког осветљења, како би небо било што тамније и погодније за посматрање.
„Потребно је око 30 минута да се очи привикну на таму, па је важно бити стрпљив. Такође, најбоље је посматрати што шири део неба, јер ће се метеори појављивати на различитим местима“, додаје професор.
Шта су звезде падалице?
Метеорска киша је природни небески феномен који настаје када Земља пролази кроз облак прашине и честица које су за собом оставили комета или астероид. Те честице, зване метеороиди, при уласку у атмосферу великом брзином – и до 100 километара у секунди – изгарају и стварају светлеће трагове познате као метеори, или у народу „звезде падалице“. Већина тих честица није већа од зрнца песка, али услед екстремне брзине и трења, температура при сагоревању може достићи преко 5000 степени Целзијуса. Метеорске кише се редовно појављују и предвидиве су, јер Земља сваке године у исто време пролази кроз исте делове орбита комета.
Назив сваке кише потиче од сазвежђа у ком се налази њена радијант тачка – место на небу из ког метеори изгледају као да потичу (нпр. Персеиди из Персеја, Леониди из Лава). Најпознатије метеорске кише, попут Персеида, Геминида и Леонида, могу достићи интензитет и до сто метеора на сат.