Poslednje dve godine bile su najtoplije dosad zabeležene u istoriji merenja, kako u Srbiji tako i u svetu. Istovremeno, ekstremni vremenski događaji, toplotni talasi, jake oluje, dugotrajne suše i obilne padavine, postaju sve učestaliji i intenzivniji. Razumevanje ovih promena ključno je za prilagođavanje i ublažavanje njihovih posledica, a u tome presudnu ulogu imaju osmatranja sa kopna, iz vazduha, mora i svemira, kao i klimatski modeli.
„Ono što ne možete izmeriti ne možete ni kontrolisati“ – ovaj princip poznat je naučnicima i stručnjacima širom sveta, a u borbi protiv klimatskih promena podaci su ključni. Svakog dana globalno se generiše 2,5 milijardi gigabajta podataka, a njihova pravilna analiza pomaže nam da bolje razumemo promene koje se dešavaju i osmislimo efikasne strategije prilagođavanja. Na primer, naučnici koriste klimatske modele da ispituju kako se broj i intenzitet ekstremnih događaja menjaju u odnosu na prošlost i u kojoj meri su te promene posledica povećanih emisija gasova staklene bašte. Istraživanja jasno upozoravaju da su usled klimatskih promena ekstremni klimatski događaji češći i destruktivniji nego što je to bio slučaj u prošlosti. Iako su po definiciji retki, ekstremni događaji poput suša, toplotnih talasa, poplava i oluja, šumskih požara, uragana, zbog svog uticaja na društvo i ekosistem izučavaju se sa posebnom pažnjom. U Srbiji, prema Nacionalnom savetu za klimu, poljoprivreda je jedan od najranjivijih sektora kada je reč o klimatskim promenama.
To potvrđuje i primer iz 2012. godine, kada je jedna suša prouzrokovala štetu u poljoprivredi procenjenu na čak dve milijarde dolara. Dugoročne analize pokazuju da se učestalost letnjih suša u Srbiji udvostručila, gotovo svaka druga godina u poslednje dve decenije bila je sušna, a ovaj trend direktno je povezan s klimatskim promenama. Slična situacija zabeležena je i 2024. godine, kada je ekstremna suša pogodila čak 92% teritorije Srbije. Pored suša, rastuća temperatura doprinosi i drugim ekstremnim pojavama, poput bujičnih poplava koje su posledica jakih oluja i isušenog tla smanjene propustljivosti. Klimatološke analize jasno pozicioniraju Srbiju među visoko ugrožene regione, jer se nalazi u okviru mediteranske oblasti, gde su klimatske promene izraženije i odvijaju se bržim tempom nego u mnogim drugim delovima sveta. Klimatske promene predstavljaju globalni izazov koji zahteva multidisciplinarni pristup i međunarodnu saradnju. Ukoliko se, na primer, istražuju klimatski ekstremi, meteorolozi imaju ključnu ulogu u prikupljanju, praćenju i analizi vremenskih podataka, dok inženjeri i urbanisti istražuju kako ovi događaji utiču na infrastrukturu i gradske sredine. Biolozi i ekolozi ispituju kako klimatske promene utiču na ekosisteme i biodiverzitet, dok sociolozi mogu analizirati društvene i ekonomske posledice klimatskih promena. Sve ove perspektive su važne za razumevanje problema klimatskih ekstrema i razvoj efikasnih strategija za prilagođavanje i ublažavanje posledica klimatskih ekstrema. U takvom svetu, klimatski servisi postaju ključni alat za donošenje informisanih odluka u svim sektorima društva.
Klimatski servisi su sistemi koji omogućavaju pristup, analizu i interpretaciju klimatskih podataka kako bi pomogli u planiranju i prilagođavanju na klimatske promene. Njihov cilj je da naučna saznanja o klimi učine dostupnim i primenljivim u realnom svetu – od urbanog planiranja i poljoprivrede do energetike i zdravstva. Oni povezuju nauku i praksu, nudeći korisnicima pouzdane informacije o prošlim, sadašnjim i budućim klimatskim uslovima. Stoga je cilj klimatskih servisa da uspostave jedinstvenu i sveobuhvatnu bazu podataka, čime bi se pružila podrška sektorskim studijama o uticaju klimatskih promena (poljoprivreda, javno zdravlje, infrastruktura, vodoprivreda, šumarstvo), ali i unapredila edukacija mladih naučnika i profesionalaca iz različitih oblasti u analizi, interpretaciji i primeni meteoroloških podataka. Omogućavanje lakog i otvorenog pristupa ovim informacijama korisnicima u sektorima poput poljoprivrede i šumarstva doprinosi preciznijoj proceni rizika i posledica ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja na život i privredu u Srbiji. Pored dugoročne otpornosti na klimatske promene, kvalitetne informacije omogućavaju i pravovremenu reakciju na ekstremne vremenske prilike. Na osnovu pouzdanih podataka možemo efikasnije upozoravati stanovništvo u ugroženim područjima, unapred planirati mere zaštite i blagovremeno organizovati pomoć u slučaju prirodnih katastrofa. Ovim pristupom jačamo sposobnost prilagođavanja i otpornost društva na sve izraženije klimatske izazove.
Dok globalni naučni centri već godinama prikupljaju i analiziraju klimatske podatke, u Srbiji se nedavno pojavio digitalni alat koji omogućava širem krugu korisnika da dođe do relevantnih informacija. To je Digitalni atlas klime prilagođen za Srbiju, onlajn besplatna platforma koja pruža uvid u trenutne i buduće klimatske promene na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka.
Neprestani napredak nauke i tehnologije omogućava nam korišćenje modernih instrumenata za prikupljanje podataka na meteorološkim stanicama i precizna satelitska merenja, a zatim i njihovu sistematizaciju. Pored podataka koji nam pružaju detaljan uvid u prošle i trenutne klimatske uslove, važne informacije i uvid u buduće uslove pružaju nam klimatske projekcije dobijene korišćenjem numeričkih modela. Klimatski servisi integrišu podatke iz različitih izvora, nudeći personalizovane informacije koje mogu koristiti istraživači, donosioci odluka, kompanije i pojedinci.
Jedan zanimljiv aktuelni svetski projekat jeste Destimation Earth, inicijativa koja ima za cilj kreiranje „digitalne bliznakinje“ planete Zemlje – simulacije koja će predstavljati njenu kompjutersku verziju, kako bi se klimatske promene i njihove socio-ekonomske posledice, a zatim i moguće strategije prilagođavanja i ublažavanja, mogle izučavati u celosti na jedinstven način. Dok globalni naučni centri već godinama prikupljaju i analiziraju klimatske podatke, u Srbiji se nedavno pojavio digitalni alat koji omogućava širem krugu korisnika da dođe do relevantnih informacija. To je Digitalni atlas klime prilagođen za Srbiju, onlajn besplatna platforma koja pruža uvid u trenutne i buduće klimatske promene na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka. Digitalni atlas klime Srbije razvijen je u saradnji sa Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Neopix-om, u okviru NAP projekta (Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji), uz podršku UNDP-a (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) i Ministarstva za zaštitu životne sredine.
U pitanju je platforma koja uključuje klimatske podatke osmotrene u prošlosti i projekcije regionalnih klimatskih modela za celu zemlju, kao i na regionalnom i lokalnom nivou. Naročito je korisno što na brz i jednostavan način možete doći do relevantnih informacija specifičnih za našu zemlju o osmotrenim promenama klime tokom poslednjih nekoliko decenija, ali i o mogućim promenama u budućnosti u zavisnosti od odabranog scenarija emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Iako se klimatska istraživanja širom Evrope oslanjaju na iste globalne baze podataka, kao što je Copernicus Climate Data Store, imati specijalizovan servis prilagođen Srbiji znači raspolaganje preciznijim informacijama i njihovu lakšu primenu u lokalnim analizama. Umesto da korisnici sami obrađuju velike količine podataka, Atlas nudi već sistematizovane i vizuelno prikazane projekcije – karte i grafikone za različite sezonske i godišnje analize i podatke, čime se štedi vreme i olakšava donošenje informisanih odluka. Atlas obuhvata širok spektar klimatskih promenljivih, uključujući temperaturu, padavine i specifične klimatske indekse.
Svi klimatski podaci predstavljeni u Digitalnom atlasu klime Srbije javno su dostupni i besplatni, i preuzeti u digitalno čitljivom formatu, pogodnom za dalju analizu alatima poput Eksela ili GIS softvera. Platforma pruža mogućnost preuzimanja sirovih podataka za dalju analizu, što je posebno korisno za istraživače i stručnjake u oblasti klimatologije. Pored toga, Atlas nudi detaljna uputstva za korišćenje, kao i informacije o projektu i kontakt podatke za dodatna pitanja.
Digitalni atlas klime Srbije nastao je kako bi smanjio jaz između klimatskih informacija i njihove primene u različitim sektorima. Za razliku od sličnih platformi u svetu, ova platforma je osmišljena tako da bude pristupačna širokom spektru korisnika, od onih sa minimalnim predznanjem, uključujući učenike i nastavnike koji je mogu koristiti u edukativne svrhe, pa sve do stručnjaka kojima su potrebni precizni i pouzdani podaci za dalja istraživanja. Nekoliko radionica o upotrebi Digitalnog atlasa je već do sada održano za istraživače i stručnjake iz akademske zajednice, za predstavnike iz ministarstava i donosioce odluka u državnoj upravi i lokalnim samoupravama, kao i za stručnjake iz raznih instituta u Srbiji.
Tekst je originalno objavljen u 40. broju časopisa Elementi.
Milica Tošić je studentkinja doktorskih studija meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde radi kao istraživač-saradnik i saradnik u nastavi. Bavi se klimatologijom i analizom klimatoloških podataka, numeričkim modeliranjem atmosfere, a u sklopu svog doktorata istražuje ekstremne vremenske i klimatske događaje i ispituje nove metode za njihovu predikciju.
Vladimir Đurđević radi kao redovni profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Bavi se razvojem numeričkih modela za prognozu vremena i simuliranje klime i analizom klimatskih podataka. U slobodno vreme crta, promoviše otvorene podatke i slobodan softver.
Irida Lazić je istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao studentkinja doktorskih studija, bavi se numeričkim klimatskim modeliranjem i istražuje kako da poboljša klimatske projekcije i dočara nam kakva nas klima očekuje u budućnosti.