Temat prolećnog broja Elemenata posvećen je jednoj od najznačajnijih tema savremenog doba – klimi i klimatskim promenama.
U tekstu Digitalni atlas klime Srbije, dr Milica Tošić, dr Vladimir Đurđević i dr Irida Lazić predstavljaju jedinstvenu onlajn platformu koja pruža sveobuhvatan uvid u klimatske promene na teritoriji Srbije. Autori objašnjavaju kako Atlas integriše podatke iz meteoroloških stanica, satelita i klimatskih modela i kako taj alat mogu da koriste istraživači, donosioci odluka, privrednici i građani.
Naši preci su od davnina pokušavali da predvide vremenske prilike na osnovu verskih praznika, ponašanja životinja i drugih znakova iz prirode. Koliko su takva „prognoziranja“ naučno utemeljena i kako se ona razlikuju od predviđanja koja možete naći na klimatskim servisima, otkrijte u novom tekstu Đorđa Petrovića Gatanje o vremenu.
UN procenjuju da je u ovom trenutku nekih 3,6 milijardi ljudi neposredno izloženo različitim posledicama klimatskih promena, među kojima zdravstveni rizici zauzimaju značajno mesto. Kakvi nam rizici prete u budućnosti i kako da im se suprotstavimo, saznajte u novom tekstu dr Srđe Jankovića Preobražaj bez presedana: klimatske promene i zdravlje.
S obzirom na to da se svi nalazimo u približno istoj poziciji, da delimo zajedničke uslove životne sredine, čini se da je možda došao trenutak kada ono što je bilo predmet interesovanja nekolicine treba da postane briga mnogih, i to pre svega kroz delovanje političkih institucija. Dr Igor Živanović donosi priču o klimatskoj pravdi i nekim praktičnim rešenjima.
Od prilagođavanja nastavnih programa, preko razvijanja inovativnih metoda učenja o klimi i klimatskim promenama do kreiranja igrica i Jutjub videa, Centar za promociju nauke premošćuje jaz između klimatskih nauka i društva. U tekstu Ivane Nikolić saznajte više o načinima na koje CPN promoviše klimatsku pismenost.
U novom Orbitiranju dr Darko Donevski se bavi dugom i nedovoljno prepoznatom istorijom žena u astronomiji. On nam donosi priču o ogromnim doprinosima pionirki kao što su Vilhemina Fleming, Henrijeta Levit i Sesilija Pejn-Gapočkin, koje su pomerale granice nauke uprkos institucionalnim i društvenim barijerama, ukazujući na to koliko je važna i neophodna rodna ravnopravnost u naučnoj zajednici.
U novom autostoperskom vodiču kroz obradu prirodnih jezika dr Vanja Subotić analizira kineske razvojne „filozofije“ konverzacione veštačke inteligencije, oličene u čet-botu DeepSeek. Ona razmatra tehnološke strategije i političke implikacije ovog modela, uključujući kontroverze oko etičnosti prikupljanja podataka, cenzure sadržaja i načina na koji DeepSeek „uči“ da zaključuje.
Zahvaljujući velikom napretku u uzgajanju glavonožaca, postoji šansa da će ove životinje uskoro moći da se koriste u laboratorijskim eksperimentima, što bi moglo otključati mnoge misterije biologije. U tekstu renomiranog naučnog novinara Mića Tatalovića saznajte kakve etičke dileme može da otvori pretvaranje hobotnica u „laboratorijske pacove“.
Milenijumima su ljudi verom pokušavali da odagnaju bolesti, neretko dajući božanskoj intervenciji prednost nad aktuelnim medicinskim znanjima i metodama lečenja. Mnogi to čine čak i danas. Ima li ipak u tome nekog smisla i merljive koristi, otkrijte u novom tekstu Pavla Zelića Vera kao lek.
Godine 1520, Fernando Magelan je sa tri broda krenuo u potragu za alternativnim pomorskim putem do dalekih ostrva gde rastu karanfilić i muskatni oraščić. Dr Miljan Vasić donosi nam priču kako je potraga za izvorištem začina dovela do prvog putovanja oko sveta i započela dvovekovni sukob koji je odneo preko 150.000 života, ali i oblikovao ekonomsku i političku mapu modernog sveta.
U drugoj polovini 19. veka, Kosta Vujić u Beogradu i Laslo Rac u Budimpešti predavali su u razredima iz kojih su potekli neki od najvećih umova nauke. Petar Nurkić istražuje šta čini jedan razred izuzetnim i kako se to pitanje postavlja u doba „pametnih“ tabli, AI asistenata, VR naočara i interaktivnih zidova – ali i dalje zavisi od ljudskog faktora: posvećenih nastavnika i kulture učenja.
Iz dana u dan naš svet postaje sve glasniji i glasniji. Postoji li apsolutna tišina i da li je ona rešenje, saznajte u novom tekstu Ivane Nikolić Da li čeznete za tišinom?.
Arhitekte sve češće koriste generativnu veštačku inteligenciju kako bi unapredile kreativne procese i ubrzale rad, ali ova tehnologija donosi i niz tehničkih i etičkih dilema. O kakvim se dilemama radi i kako izgleda primena AI u arhitekturi, pročitajte u priči o algoritmima na gradilištu koju donosi Bogdan Đorđević.
Tokom prvih decenija 20. veka, na ruskoj umetničkoj sceni stvoreni su mnogi avangardni pokreti koji će zauvek promeniti tok istorije umetnosti. Dr Jovana Nikolić bavi se upravo njima i novim jezikom umetnosti koji će postati jedan od načina koje je konstruisano novo društvo i nov, moderan, mehanički i industrijski svet.
Koji su najbizarniji artefakti koji su kroz istoriju dospeli u muzeje i postali eksponati, a da se za njih dugo mislilo da potiču iz prirode? Šta ih je činilo tako posebnim da su zaslužili da se nađu u velikim, privatnim ili javnim zbirkama? Odgovore na ova pitanja potražite u novom tekstu Ane Samardžić o (ne)prirodnim muzejskim eksponatima.
Đorđe Petrović sa Svetskog naučnog foruma u Budimpešti donosi intervju sa dr Rozari Grifin, istraživačicom na Univerzitetskom koledžu u Korku (Irska) i direktorkom konzorcijuma ICORSA. Ona je za nove Elemente govorila o ključnim izazovima s kojima se danas suočavaju mladi istraživači i mogućim strategijama koje bi naučne karijere učinile privlačnijim.
Ove godine se navršava tridesetogodišnjica smrti jednog od najvećih i najznačajnijih stvaralaca devete umetnosti, čija ostavština i danas iz senke oblikuje naše poimanje stripa. U novoj strip kolumni Nikole Dragomirovića pročitajte više o „ocu“ Korta Maltezea i „esteti magije sna“ – velikom Hugu Pratu.
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Uroš Pavlović, Ksenija Pantelić, Joviša Nikolić, Vuk Palibrk, Lazar Tasić, Vladan Nikolić, Monika Lang, i Željko Lončar, koji je osmislio izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).