У четвртак, 27. фебруара, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је други овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“, под називом „Инклузивна АИ“. Заједно са учесницима и учесницама панела – Мирјаном Исаков, координаторком за образовање одраслих, ШОСО „Милан Петровић”, Александром Линцом Ђорђевићем, директором организације Data Science Conference и чланом Савета за вештачку интелигенцију Владе Републике Србије, Ђорђем Димитријевићем, суоснивачем стартапа SignAvatar, и Урошем Мишљеновићем из организације Партнери Србија – разговарали смо о најразличитијим аспектима интеграције особа са инвалидитетом уз помоћ вештачке интелигенције, попут значаја заштите података и приватности, изазовима приликом коришћења алата вештачке интелигенције у специјалном образовању, иновативним решењима која би могла да осигурају бржу и лакшу интеграцију, али и недостатку адекватне законске регулативе.
Панел – који, као и остале у серији „АИ под звездама“ организују Центар за истраживање јавних политика у сарадњи са Српским друштвом вештачке интелигенције и Центром за промоцију науке – модерирала је Тамара Завишић, чланица Радне групе за етику и право у Српском удружењу за вештачку интелигенцију.
„У Школи за основно и средње образовање „Милан Петровић“, у којој се едукују деца и одрасли са свим врстама сметњи у развоју, у годинама је у употреби AnReader, такозвана text то speech технологија намењена свима који нису у могућности да самостално читају“, рекла је Мирјана Исаков, координаторка за образовање одраслих у овој установи.
То није једина алатка вештачке интелигенције која се користи у ШОСО „Милан Петровић“, додаје Исаков:
„На нашем порталу Инклузивна галерија, уметница Вања Новаковић је још 2019. године направила апликацију која омогућава да ученици са моторичким тешкоћама успешније цртају уз помоћ вештачке интелигенције. Наши наставници спорадично користе различите апликације за едукацију и потпомогнуту комуникацију на мобилним уређајима и смарт таблама у функцији асистивне технологије.“
Према њеним речима, најчешћи изазови на које наставници наилазе приликом употребе алата вештачке интелигенције у специјалном образовању су „прилагођавање наставних садржаја специфичним потребама сваког ученика, као и недовољне дигиталне вештине наставника и родитеља“. Исаков сматра да се ови проблеми могу превазићи стручним усавршавањем и сарадњом са стручњацима из области вештачке интелигенције. Она се нада да ће у будућности даљи развој вештачке интелигенције помоћи особама за сметњама у развоју, конкретно кроз индивидуализацију и прилагођавање садржаја за ученике са интелектуалним тешкоћама.
Суоснивач стартапа SignAvatar Ђорђе Димитријевић је заједно са четворицом колега развио TransportSign, софтвер намењен глувим људима, који преводи говор у знаковни језик.
„То је иновативни софтвер који претвара звучна обавештења у знаковни језик и преводи их на различите стране језике, и већ је успешно имплементиран на станици Прокоп и аутобуској станици у Охриду.
Нажалост, упркос доказаној функционалности и друштвеној користи, наилазимо на недовољно разумевање и подршку у Србији“, каже Димитријевић.
Као пример Димитријевић наводи београдски Аеродром „Никола Тесла“, где су након успешног и бесплатног пилот-пројекта ипак решили да не наставе комерцијалну сарадњу са SignAvatar-ом. Са друге стране, земље у суседству, Хрватска и Словенија, показују далеко веће интересовање за иновативна решења SignAvatar-а, каже Димитријевић, и оцењује да у Србији, нажалост, нема довољно иницијативе за унапређење положаја заједнице глувих.
„Са оптимизмом гледамо на предстојећу сарадњу са Србија Возом и Иновационим фондом, која ће наше решење ускоро учинити доступним кроз апликацију за куповину карата. Позивамо надлежне институције да озбиљније приступе питању приступачности јавног превоза, препознајући да TransportSign није само помоћ глувим особама, већ и значајно унапређење услуге за све грађане и туристе у Србији. Крајње је време да се улагање у инклузивност препозна као приоритет, а не као луксуз“, истакао је Димитријевић.
Неупитно је да вештачка интелигенција игра велику улогу у даљој интеграцији особа са сметњама у развоју у друштво. Међутим, свуда у свету, па тако и код нас, постоји бојазан када је реч о заштити података и заштити приватности. Урош Мишљеновић из организације Партнери Србија каже да се потенцијалној манипулација подацима стаје на пут „доследном применом прописа о обради података о личности“.
„Ту нема неке велике мудрости; ко се определио да пословни модел заснива на обради личних података – међу којима су и осетљиви подаци о здравственом стању и инвалидитету – треба да има уз себе особу стручну за заштиту података о личности, коју ће консултовати од почетка до краја процеса израде свог производа, као и константно током његове употребе. Принципи обраде података су јасни; између осталог, мора постојати некакав правни основ за обраду података да би обрада била законита. Даље, обрада мора бити транспарентна; особа чији се подаци обрађују има право да зна зашто и како се то чини. Мере заштите података су у овом случају сложеније, јер је сама обрада софистициранија. Али на крају дана, мора се кориснику гарантовати безбедност његових личних података“, рекао је Мишљеновић.
Александар Линц Ђорђевић, директор организације Data Science Conference и члан Савета за вештачку интелигенцију Владе Републике Србије, говорио је о значају укључивања различитих друштвених група у даљу регулацију употребе вештачке интелигенције у Србији. Закон о вештачкој интелигенцији немамо, док је национална Стратегија за развој вештачке интелигенције „прилично лош документ у коме постоји само једна мера која се бави инклузивношћу“, рекао је Линц Ђорђевић и додао да је важно да се овим питањем бави веома широк спектар појединаца и група, укључујући академску заједницу, али и приватни сектор.