U četvrtak, 27. februara, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je drugi ovogodišnji panel u sklopu serijala „AI pod zvezdama“, pod nazivom „Inkluzivna AI“. Zajedno sa učesnicima i učesnicama panela – Mirjanom Isakov, koordinatorkom za obrazovanje odraslih, ŠOSO „Milan Petrović”, Aleksandrom Lincom Đorđevićem, direktorom organizacije Data Science Conference i članom Saveta za veštačku inteligenciju Vlade Republike Srbije, Đorđem Dimitrijevićem, suosnivačem startapa SignAvatar, i Urošem Mišljenovićem iz organizacije Partneri Srbija – razgovarali smo o najrazličitijim aspektima integracije osoba sa invaliditetom uz pomoć veštačke inteligencije, poput značaja zaštite podataka i privatnosti, izazovima prilikom korišćenja alata veštačke inteligencije u specijalnom obrazovanju, inovativnim rešenjima koja bi mogla da osiguraju bržu i lakšu integraciju, ali i nedostatku adekvatne zakonske regulative.
Panel – koji, kao i ostale u seriji „AI pod zvezdama“ organizuju Centar za istraživanje javnih politika u saradnji sa Srpskim društvom veštačke inteligencije i Centrom za promociju nauke – moderirala je Tamara Zavišić, članica Radne grupe za etiku i pravo u Srpskom udruženju za veštačku inteligenciju.
„U Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“, u kojoj se edukuju deca i odrasli sa svim vrstama smetnji u razvoju, u godinama je u upotrebi AnReader, takozvana text to speech tehnologija namenjena svima koji nisu u mogućnosti da samostalno čitaju“, rekla je Mirjana Isakov, koordinatorka za obrazovanje odraslih u ovoj ustanovi.
To nije jedina alatka veštačke inteligencije koja se koristi u ŠOSO „Milan Petrović“, dodaje Isakov:
„Na našem portalu Inkluzivna galerija, umetnica Vanja Novaković je još 2019. godine napravila aplikaciju koja omogućava da učenici sa motoričkim teškoćama uspešnije crtaju uz pomoć veštačke inteligencije. Naši nastavnici sporadično koriste različite aplikacije za edukaciju i potpomognutu komunikaciju na mobilnim uređajima i smart tablama u funkciji asistivne tehnologije.“
Prema njenim rečima, najčešći izazovi na koje nastavnici nailaze prilikom upotrebe alata veštačke inteligencije u specijalnom obrazovanju su „prilagođavanje nastavnih sadržaja specifičnim potrebama svakog učenika, kao i nedovoljne digitalne veštine nastavnika i roditelja“. Isakov smatra da se ovi problemi mogu prevazići stručnim usavršavanjem i saradnjom sa stručnjacima iz oblasti veštačke inteligencije. Ona se nada da će u budućnosti dalji razvoj veštačke inteligencije pomoći osobama za smetnjama u razvoju, konkretno kroz individualizaciju i prilagođavanje sadržaja za učenike sa intelektualnim teškoćama.
Suosnivač startapa SignAvatar Đorđe Dimitrijević je zajedno sa četvoricom kolega razvio TransportSign, softver namenjen gluvim ljudima, koji prevodi govor u znakovni jezik.
„To je inovativni softver koji pretvara zvučna obaveštenja u znakovni jezik i prevodi ih na različite strane jezike, i već je uspešno implementiran na stanici Prokop i autobuskoj stanici u Ohridu.
Nažalost, uprkos dokazanoj funkcionalnosti i društvenoj koristi, nailazimo na nedovoljno razumevanje i podršku u Srbiji“, kaže Dimitrijević.
Kao primer Dimitrijević navodi beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“, gde su nakon uspešnog i besplatnog pilot-projekta ipak rešili da ne nastave komercijalnu saradnju sa SignAvatar-om. Sa druge strane, zemlje u susedstvu, Hrvatska i Slovenija, pokazuju daleko veće interesovanje za inovativna rešenja SignAvatar-a, kaže Dimitrijević, i ocenjuje da u Srbiji, nažalost, nema dovoljno inicijative za unapređenje položaja zajednice gluvih.
„Sa optimizmom gledamo na predstojeću saradnju sa Srbija Vozom i Inovacionim fondom, koja će naše rešenje uskoro učiniti dostupnim kroz aplikaciju za kupovinu karata. Pozivamo nadležne institucije da ozbiljnije pristupe pitanju pristupačnosti javnog prevoza, prepoznajući da TransportSign nije samo pomoć gluvim osobama, već i značajno unapređenje usluge za sve građane i turiste u Srbiji. Krajnje je vreme da se ulaganje u inkluzivnost prepozna kao prioritet, a ne kao luksuz“, istakao je Dimitrijević.
Neupitno je da veštačka inteligencija igra veliku ulogu u daljoj integraciji osoba sa smetnjama u razvoju u društvo. Međutim, svuda u svetu, pa tako i kod nas, postoji bojazan kada je reč o zaštiti podataka i zaštiti privatnosti. Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri Srbija kaže da se potencijalnoj manipulacija podacima staje na put „doslednom primenom propisa o obradi podataka o ličnosti“.
„Tu nema neke velike mudrosti; ko se opredelio da poslovni model zasniva na obradi ličnih podataka – među kojima su i osetljivi podaci o zdravstvenom stanju i invaliditetu – treba da ima uz sebe osobu stručnu za zaštitu podataka o ličnosti, koju će konsultovati od početka do kraja procesa izrade svog proizvoda, kao i konstantno tokom njegove upotrebe. Principi obrade podataka su jasni; između ostalog, mora postojati nekakav pravni osnov za obradu podataka da bi obrada bila zakonita. Dalje, obrada mora biti transparentna; osoba čiji se podaci obrađuju ima pravo da zna zašto i kako se to čini. Mere zaštite podataka su u ovom slučaju složenije, jer je sama obrada sofisticiranija. Ali na kraju dana, mora se korisniku garantovati bezbednost njegovih ličnih podataka“, rekao je Mišljenović.
Aleksandar Linc Đorđević, direktor organizacije Data Science Conference i član Saveta za veštačku inteligenciju Vlade Republike Srbije, govorio je o značaju uključivanja različitih društvenih grupa u dalju regulaciju upotrebe veštačke inteligencije u Srbiji. Zakon o veštačkoj inteligenciji nemamo, dok je nacionalna Strategija za razvoj veštačke inteligencije „prilično loš dokument u kome postoji samo jedna mera koja se bavi inkluzivnošću“, rekao je Linc Đorđević i dodao da je važno da se ovim pitanjem bavi veoma širok spektar pojedinaca i grupa, uključujući akademsku zajednicu, ali i privatni sektor.