Ana Hudomal (Institut za fiziku, Beograd), Milka Malešević (Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd) i Sandra Veljković (Elektronski fakultet, Niš) nagrađene su za istaknuti doprinos u svojim naučnim disciplinama – fizici kvantnih višečestičnih sistema, molekularnoj mikrobiologiji i nanotehnologiji i mikrosistemima. Osim priznanja, dobile su i novčani deo nagrade u iznosu od po 5000 evra, kako bi nastavile svoja istraživanja u Srbiji. Obraćajući se prisutnima na svečanoj ceremoniji dodele priznanja, 24. decembra u Vladi Republike Srbije, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović rekla je da ova nagrada služi i kao podstrek devojčicama da uđu u svet nauke:
„Veliki je uspeh naše države to što imamo kvalitetne i ambiciozne, pametne žene koje su odabrale karijeru u nauci. Ova nagrada predstavlja veliki podsticaj i motivaciju za sve naše devojčice i devojke da se bave naukom. Našoj nauci treba što više žena.“
Nacionalna priznanja deo su međunarodne inicijative L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“, koja je osnovana 1998. Kada je o Srbiji reč, program je pokrenut 2010. godine, pa je do danas na konkursu za Nacionalna priznanja učestvovalo više od 700 mladih naučnica. Predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKO-om prof. dr Goran Milašinović rekao je prisutnima u Vladi Republike Srbije da je neophodno stvoriti okruženje u kojem talenti mogu da rastu i da se razvijaju i time doprinose opštem napretku i boljitku. Istakao je i značaj rodne ravnopravnosti u nauci, pogotovo u polju veštačke inteligencije.
„Čak i danas je samo jedna od tri istraživača u svetu žena, a taj broj pada na skoro jednu od deset u sektoru veštačke inteligencije, što rezultira brojnim rodnim predrasudama kada je reč o tehnologijama u nastajanju. Unapređenje rodne ravnopravnosti u nauci je takođe i cilj partnerstva između UNESKO-a i Fondacije L’Oréal na globalnom nivou.“
Ovogodišnje dobitnice laskavog priznanja – Ana Hudomal, Milka Malešević i Sandra Veljković – u razgovoru za Centar za promociju nauke kažu da nagrada predstavlja veliku satisfakciju, da je ona prilika za sticanje novih kontakata i povećanje vidljivosti, ali i znak vrednovanja rezultata i veliki podsticaj za buduća istraživanja.
Za Sandru Veljković ova nagrada predstavlja „značajno dostignuće, ali i dokaz da svaki naporan i istrajan rad donosi rezultate“.
„Mada sam apsolutno svesna da je konkurencija veoma jaka, jer su u pitanju vrhunski istraživači i izuzetni projekti, kao i da su sve prijave sigurno kvalitetne, negde u sebi sam se nadala ovom priznanju. I nekako je nagrada dodatno osnažila taj osećaj postignuća. Istakla bih da sama dodela nagrade, kao i njeno predstavljanje široj javnosti, za mene ima izuzetno motivacioni efekat. To je potvrda da je dosadašnji trud prepoznat i da je put koji sam izabrala ispravan.“
Milka Malešević, sa druge strane, kaže da inače ne misli mnogo o nagradama, ali da joj je priznanje „Za žene u nauci“ posebno drago „jer je komisija za dodelu nagrade prepoznala i vrednovala ono čime se ja bavim, a to je molekularna mikrobiologija.“
Ani Hudomal je posebno važno to što je dobila priznanje za fundamentalna istraživanja koja nemaju odmah očiglednu primenu, zbog čega su neretko nedovoljno prepoznata u društvu:
„Zahvalna sam što su rezultati mojih istraživanja primećeni i što je nagrađen uloženi trud i rad. Takođe, ovo je i prilika da se skrene pažnja na nauku i da se javnosti približe nova istraživanja.“
Sve tri sagovornice Centra za promociju nauke kažu da se u svakodnevnom bavljenju naukom susreću sa velikim izazovima, kao i da ovaj posao zahteva određene žrtve – pogotovo kod žena.
„Treba imati u vidu da bavljenje naukom iziskuje velika odricanja, dok vam sa druge strane daje ogromnu slobodu i ličnu satisfakciju. Izazovi na koje nailazimo su najčešće materijalne prirode. Smatram da su kod nas neophodna mnogo veća ulaganja u nauku, što podrazumeva ulaganje u nabavku opreme, ulaganje u stručno usavršavanje i poboljšanje materijalnog položaja naučnih radnika“, objašnjava Milka Malešević.
Govoreći o položaju naučnica u Srbiji i šire, Hudomal – koja je i majka jednogodišnjeg deteta – kaže da se žene susreću sa veoma specifičnim izazovima u naučnoj karijeri, i da je balansiranje između porodice i profesionalnih obaveza, koje veoma često uključuju putovanja i usavršavanja van zemlje ili mesta stanovanja, veoma teško.
„Neka istraživanja pokazuju da je upravo ovaj nesklad između privatnog i poslovnog života jedan od glavnih razloga zašto žene često napuštaju nauku u srednjoj fazi karijere. Ipak, i pored svih izazova moguće je uspešno se baviti naukom i istovremeno odgajati porodicu, što vidim i na primeru drugih naučnica iz mog okruženja. Za to je potrebno dobro planiranje, ali i dosta odricanja u obe sfere života. Moram takođe da pomenem da sam imala sreću što je moja porodica još od detinjstva podsticala moju radoznalost i kreativnost, a imala sam i dobar primer kod kuće pošto je moja majka univerzitetski profesor i bavila se naučnim istraživanjima u oblasti medicine. Zbog toga nikada nisam ni pomislila da je nauka muški posao niti da su visokoobrazovane i ambiciozne žene koje imaju porodicu nešto neobično. Međutim, ne rastu sve devojčice u takvom okruženju i važno je da vide primere uspešnih žena u nauci, pa se možda i one odluče za ovu profesiju“, kaže Hudomal.
„Za žene u nauci“
Cilj ovog programa je da širom sveta podrži izvanredne žene istraživače, koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva u celini. Program radi i na smanjenju različitih prepreka sa kojima žene u nauci disproporcionalno susreću. U Srbiji se u okviru ovog programa već četrnaest godina, zajedno sa Komisijom Republike Srbije za saradnju sa UNESKO-om, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanijom L’Oréal Balkan, nagrađuju najbolje mlade naučnice, kako bi nastavile svoje profesionalno usavršavanje i razvoj nauke u Srbiji. Naredni, petnaesti ciklus programa Nacionalnog programa „Za žene u nauci“ počinje 1. januara 2025. Konkurs za podršku naučnoistraživačkim projektima je namenjen mladim naučnicama u Srbiji, do 35 godina života, koje su upisale ili završile doktorske ili postdoktorske studije u oblasti prirodnih nauka.