Наставници и ученици Гимназије „Патријарх Павле“ већ дуго одржавају редовну амбијенталну наставу ван школских учионица, те им излазак из школе није непознаница. Овога пута, своје искуство су искористили за решавање једног од дугогодишњих проблема школе, а то је недостатак фискултурне сале
„Наша гимназија је једна од последњих у Београду која нема фискултурну салу. И поред тога, наши ђаци постижу изванредне успехе у спорту“, наглашава Слађана Матовић, професорка српског језика и књижевности, која је иницирала учешће гимназије у пројекту.
Њихов спортски успех потврђен је током трке одржане 1. априла, на Ади Циганлији, под слоганом „Ово није шала, нама треба сала.“ У овој трци, дужине три километра, коју је победник завршио за мање од 10 минута, учествовало је преко 80 ученика, а догађај је реализован уз подршку ЈП Ада Циганлија. Са великим ентузијазмом, ученици су трчали како би показали колико им је физичка активност важна и да би скренули пажњу на то колико им је фискултурна сала неопходна.
Пројекат STEAM Learning Ecologies, усмерен на изградњу партнерства између школе и локалне заједнице, укључио је и неколико спољних сарадника, а архитекта Ненад Јовановић, некадашњи ученик школе, помогао је у дизајнирању фискултурне сале по мери ученика.
„Нисмо замислили само салу за физичко, већ читав спортски центар који недостаје Раковици – место где би се окупљали сви који деле страст према спорту и увиђају важност психофизичког здравља“, истиче Јовановић.
Креативно коришћење Мејкерс спејса
Након дизајнирања, на ред је дошло размиљшање о справама потребним за опремање сале. Ђаци су овим поводом посетили Мејкерс спејс у склопу Научног клуба Центра за промоцију науке, где су израдили 3Д макете опреме коју би волели да имају у својој сали. У мејкерсу, ученици су научили како да користе 3Д штампаче, креирају дизајн за штампу и дају финална решења макета.
Различити аспекти здравља кроз активности и образовање
Ипак, како пројекат није усмерен само на физичку активност, наставници Гимназије „Патријарх Павле“ проширили су тематски оквир и на психичко здравље, организовањем неколико гостујућих предавања. Најпре су у својој школи угостили Данијелу Марковић, православног теолога и религиолога са Института за студије културе и хришћанства, која је одржала предавање и продискутовала са ученицима.
„Дан када сам посетила ову гимназију био је посвећен пројекту који школа реализује заједно са Центром за промоцију науке. Ученици су дискутовали о теми ‘Духовност и психофизичко здравље’, а након тога су заједно са гостима у школском дворишту засадили биље, настављајући да размишљају о екологији и будућности нашег света“, пише Данијела у својој колумни Среда у три реда, потврђујући да здравље заиста захтева свеобухватан приступ.
Ђаци су пожелели да дубље истраже мишљења својих вршњака о психофизичком здрављу, па су спровели истраживање уз подршку професорке психологије. Након прикупљања података, ученици су анализирали резултате и презентовали их осталим ђацима у школи. Осим тога, презентовали су и улогу хормона који се подстичу кроз физичку активност за побољшање менталног здравља. На узорку од 338 испитаника, ученици су прикупили идеје о томе шта би њихови вршњаци волели да се налази у новој фискултурној сали. Открили су и да се само 11% ученика не бави спортом, док 55% сматра да је бављење спортом изузетно важно за ментално здравље, а 67% за здравље уопште. Као најчешћи разлог зашто сматрају да се људи не баве спортом, преко 85% њих наводи – лењост.
Ученици се нису задовољили само самопроценом својих вршњака, већ су одлучили да тестирају њихово знање кроз квиз. За састављање питања помогли су им спољни сарадници: један студент психологије и један професионални спортиста, обојица вишегодишњи учесници квизова. У квизу је учествовало 16 тимова од по три учеснока. Победнички тим је својим вршњацима поручио да је важно више се бавити спортом, јер је важан за здравље, изглед и социјални напредак, нагласивши да спорт повезује људе и води ка склапању нових пријатељстава.
Питања у квизу су била разнолика – од спортских правила и успеха, до препознавања спорта који је најбољи за особе са аутизмом, као и то како физичке активности утичу на школски успех и смањење анксиозности.
По питању учешћа у овом пројекту, као бивши ученик школе и професионални спортиста, Душан Кецмановић истакао је: „Било ми је задовољство да се одазовем позиву професора и учиним нешто за своју бившу школу. Ни кад сам ја био ученик нисмо имали салу. Данас деца нису склона физичким активностима, а када немају салу, они одмах налете на зид. Дефинитивно оскудавамо са спортским просторима.“
Следећи корак у овом походу на психофизичко здравље био је разговор о исхрани. У жељи да својим вршњацима, а и наставницима, пруже нешто корисно, ученици су осмислили недељни план исхране који је нутритивно избалансиран, а базиран на лако доступним намирницама.
Презентација резултата и будућност пројекта
Све активности које су спровели током пројекта ученици су презентовали на завршном окупљању STEAM Learning Ecologies заједнице у Центру за промоцију науке, где су са присутнима поделили своје резултате.
„Ово је само први корак, односно пилот екологија учења у пројекту. На основу овог модела, помоћи ћемо оснивање и развој још 10 екологија учења у Србији. Наш циљ је да ове екологије буду одрживе, да се школе повежу са широм заједницом, као и да раде на решавању реалних проблема које сматрају важним“, наглашава Катарина Стекић, саветница за послове међународне сарадње Центра за промоцију науке.
Шта је екологија учења?
Екологија учења је концепт који се односи на комплексно окружење у којем се одвија учење, укључујући све ресурсе, људе, активности, алате и читав контекст који утиче на процес стицања знања. Овај концепт подразумева да учење није ограничено на формалне институције као што су школе и универзитети, већ се дешава у различитим контекстима и ситуацијама које заједно чине мрежу или „екосистем“ учења.