Nastavnici i učenici Gimnazije „Patrijarh Pavle“ već dugo održavaju redovnu ambijentalnu nastavu van školskih učionica, te im izlazak iz škole nije nepoznanica. Ovoga puta, svoje iskustvo su iskoristili za rešavanje jednog od dugogodišnjih problema škole, a to je nedostatak fiskulturne sale
„Naša gimnazija je jedna od poslednjih u Beogradu koja nema fiskulturnu salu. I pored toga, naši đaci postižu izvanredne uspehe u sportu“, naglašava Slađana Matović, profesorka srpskog jezika i književnosti, koja je inicirala učešće gimnazije u projektu.
Njihov sportski uspeh potvrđen je tokom trke održane 1. aprila, na Adi Ciganliji, pod sloganom „Ovo nije šala, nama treba sala.“ U ovoj trci, dužine tri kilometra, koju je pobednik završio za manje od 10 minuta, učestvovalo je preko 80 učenika, a događaj je realizovan uz podršku JP Ada Ciganlija. Sa velikim entuzijazmom, učenici su trčali kako bi pokazali koliko im je fizička aktivnost važna i da bi skrenuli pažnju na to koliko im je fiskulturna sala neophodna.
Projekat STEAM Learning Ecologies, usmeren na izgradnju partnerstva između škole i lokalne zajednice, uključio je i nekoliko spoljnih saradnika, a arhitekta Nenad Jovanović, nekadašnji učenik škole, pomogao je u dizajniranju fiskulturne sale po meri učenika.
„Nismo zamislili samo salu za fizičko, već čitav sportski centar koji nedostaje Rakovici – mesto gde bi se okupljali svi koji dele strast prema sportu i uviđaju važnost psihofizičkog zdravlja“, ističe Jovanović.
Kreativno korišćenje Mejkers spejsa
Nakon dizajniranja, na red je došlo razmiljšanje o spravama potrebnim za opremanje sale. Đaci su ovim povodom posetili Mejkers spejs u sklopu Naučnog kluba Centra za promociju nauke, gde su izradili 3D makete opreme koju bi voleli da imaju u svojoj sali. U mejkersu, učenici su naučili kako da koriste 3D štampače, kreiraju dizajn za štampu i daju finalna rešenja maketa.
Različiti aspekti zdravlja kroz aktivnosti i obrazovanje
Ipak, kako projekat nije usmeren samo na fizičku aktivnost, nastavnici Gimnazije „Patrijarh Pavle“ proširili su tematski okvir i na psihičko zdravlje, organizovanjem nekoliko gostujućih predavanja. Najpre su u svojoj školi ugostili Danijelu Marković, pravoslavnog teologa i religiologa sa Instituta za studije kulture i hrišćanstva, koja je održala predavanje i prodiskutovala sa učenicima.
„Dan kada sam posetila ovu gimnaziju bio je posvećen projektu koji škola realizuje zajedno sa Centrom za promociju nauke. Učenici su diskutovali o temi ‘Duhovnost i psihofizičko zdravlje’, a nakon toga su zajedno sa gostima u školskom dvorištu zasadili bilje, nastavljajući da razmišljaju o ekologiji i budućnosti našeg sveta“, piše Danijela u svojoj kolumni Sreda u tri reda, potvrđujući da zdravlje zaista zahteva sveobuhvatan pristup.
Đaci su poželeli da dublje istraže mišljenja svojih vršnjaka o psihofizičkom zdravlju, pa su sproveli istraživanje uz podršku profesorke psihologije. Nakon prikupljanja podataka, učenici su analizirali rezultate i prezentovali ih ostalim đacima u školi. Osim toga, prezentovali su i ulogu hormona koji se podstiču kroz fizičku aktivnost za poboljšanje mentalnog zdravlja. Na uzorku od 338 ispitanika, učenici su prikupili ideje o tome šta bi njihovi vršnjaci voleli da se nalazi u novoj fiskulturnoj sali. Otkrili su i da se samo 11% učenika ne bavi sportom, dok 55% smatra da je bavljenje sportom izuzetno važno za mentalno zdravlje, a 67% za zdravlje uopšte. Kao najčešći razlog zašto smatraju da se ljudi ne bave sportom, preko 85% njih navodi – lenjost.
Učenici se nisu zadovoljili samo samoprocenom svojih vršnjaka, već su odlučili da testiraju njihovo znanje kroz kviz. Za sastavljanje pitanja pomogli su im spoljni saradnici: jedan student psihologije i jedan profesionalni sportista, obojica višegodišnji učesnici kvizova. U kvizu je učestvovalo 16 timova od po tri učesnoka. Pobednički tim je svojim vršnjacima poručio da je važno više se baviti sportom, jer je važan za zdravlje, izgled i socijalni napredak, naglasivši da sport povezuje ljude i vodi ka sklapanju novih prijateljstava.
Pitanja u kvizu su bila raznolika – od sportskih pravila i uspeha, do prepoznavanja sporta koji je najbolji za osobe sa autizmom, kao i to kako fizičke aktivnosti utiču na školski uspeh i smanjenje anksioznosti.
Po pitanju učešća u ovom projektu, kao bivši učenik škole i profesionalni sportista, Dušan Kecmanović istakao je: „Bilo mi je zadovoljstvo da se odazovem pozivu profesora i učinim nešto za svoju bivšu školu. Ni kad sam ja bio učenik nismo imali salu. Danas deca nisu sklona fizičkim aktivnostima, a kada nemaju salu, oni odmah nalete na zid. Definitivno oskudavamo sa sportskim prostorima.“
Sledeći korak u ovom pohodu na psihofizičko zdravlje bio je razgovor o ishrani. U želji da svojim vršnjacima, a i nastavnicima, pruže nešto korisno, učenici su osmislili nedeljni plan ishrane koji je nutritivno izbalansiran, a baziran na lako dostupnim namirnicama.
Prezentacija rezultata i budućnost projekta
Sve aktivnosti koje su sproveli tokom projekta učenici su prezentovali na završnom okupljanju STEAM Learning Ecologies zajednice u Centru za promociju nauke, gde su sa prisutnima podelili svoje rezultate.
„Ovo je samo prvi korak, odnosno pilot ekologija učenja u projektu. Na osnovu ovog modela, pomoći ćemo osnivanje i razvoj još 10 ekologija učenja u Srbiji. Naš cilj je da ove ekologije budu održive, da se škole povežu sa širom zajednicom, kao i da rade na rešavanju realnih problema koje smatraju važnim“, naglašava Katarina Stekić, savetnica za poslove međunarodne saradnje Centra za promociju nauke.
Šta je ekologija učenja?
Ekologija učenja je koncept koji se odnosi na kompleksno okruženje u kojem se odvija učenje, uključujući sve resurse, ljude, aktivnosti, alate i čitav kontekst koji utiče na proces sticanja znanja. Ovaj koncept podrazumeva da učenje nije ograničeno na formalne institucije kao što su škole i univerziteti, već se dešava u različitim kontekstima i situacijama koje zajedno čine mrežu ili „ekosistem“ učenja.