Илија Зељковић је редовни професор физике на Бостон колеџу у Сједињеним Америчким Државама, и добитник престижне награде „Марко Јарић“ за изузетне доприносе у физици за 2023. Београд је напустио пре више од двадесет година како би се школовао на Универзитету Вашингтон и Харварду. Данас има своју групу на Бостон колеџу која се бави синтезом нових материјала – Zeljkovic Lab; добитник је и престижних америчких научних признања, а за Центар за промоцију науке каже да је круг коначно затворен наградом „Марко Јарић“. У интервјуу за Елементаријум, професор Зељковић говори о својој каријери у Америци, студентима са којима ради, наградама које су му помогле да постигне успехе о којима је маштао као ђак Математичке гимназије у Београду, као и о разлици између САД и Србије када је наука у питању.
Недавно сте добили награду „Марко Јарић“ за изузетне доприносе у физици. Колико вам значи ова награда, имајући у виду да сте из Србије отишли пре више од двадесет година?
Велика ми је част да сам изабран за ову престижну награду. Као што сте већ напоменули, отишао сам из Србије релативно рано, после завршене Математичке гимназије, као студент који би волео да постане научник и да се бави физиком. Са те стране, ова награда употпуњује један круг: двадесет година од завршене средње школе добијам признање за постигнут успех из физике у земљи и друштву одакле сам потекао. Веома ми је драго да је моје истраживање „прешло“ границе и да је признато као утицајно у пољу физике кондензованог стања од мојих колега у Србији.
Како је жири навео, награђени сте „за изузетне доприносе проучавању јако корелисаних суперпроводних материјала на бази купрата и кристалних тополошких изолатора, као и за проучавање суперпроводника са кагоме кристалном решетком“. Да ли бисте могли да приближите овај опис нашим читаоцима, који су у већини случајева лаици за физику?
Моја лабораторија проучава такозване квантне материјале, где ефекти из квантне механике доводе до нових својстава електрона и нових електронских стања. Квантни материјали се састоје од различитих атома, поређаних на кристалној решетки. У зависности од којих атома је материјал састављен и како су они поређани, електрони у њима могу да се понашају веома различито. На пример, у неким материјалима, електрони могу да се крећу слободно без омске отпорности. У неким другима, електрони могу бити потпуно локализовани. Специфична метода коју користимо за истраживање зове се скенирајућа тунелска микроскопија (СТМ). Ова врста микроскопије је другачија од стандардне оптичке микроскопије на бази светла и оптичких сочива. СТМ ради на бази квантне механике и омогућава нам да „видимо“ атоме у материјалима, и такође шта раде електрони у њима (како се крећу, којом брзином, итд.).
Након завршене Математичке гимназије у Београду 2003. године, отишли сте у САД где сте завршили основне студије физике и рачунарства на Универзитету Вашингтон, у Сент Луису. Докторску дисертацију одбранили сте на Универзитету Харвард 2013. Како изгледа бавити се науком у Америци? Да ли сарађујете са универзитетима и/или научним институтима из Србије и шта генерално мислите о бављењу науком у Србији?
Факултети у Србији пружају далеко боље образовање из теоријске физике него, на пример, факултети у Америци, где је фокус на широком образовању из разних области. Са друге стране, факултети и докторске студије у Америци пружају више могућности у области експерименталне физике. Флексибилност да се научни „правац“ преусмери или чак потпуно промени на постдипломским студијама је неретка појава у Америци, док пак у Европи, студенти на постдипломским студијама су много чвршће везани за један правац или једну научну групу.
Улагања у експерименталну физику су такође већа у Америци, где се скупи инструменти могу купити и скупи експерименти могу радити (на пример они који троше криогене течности). Надам се да ће се улагања у науку у Србији наставити, и да ће се услови за експерименталну науку у Србији полако изједначити са оним у иностранству.
Пратим рад својих колега у Србији, али, нажалост, нисам имао прилику за блиску сарадњу. Посетом Београду и Институту за физику прошлог месеца сам успоставио нове контакте и надам се да ће доћи до нових сарадњи.
Професор сте физике на Бостон колеџу у САД, где имате и своју групу (Zeljkovic Lab) која се бави синтезом нових материјала и истраживањима помоћу скенирајуће тунелске микроскопије. Да ли можете да нам кажете нешто више о Zeljkovic Lab-у? Колико студената имате, и да ли је тешко постати члан ове групе? На чему тренутно радите?
Тренутно имам осам студената докторских студија. На Бостон колеџу, лабораторије не примају студенте директно у научну групу; студенти су прво примљени на наш докторски програм, и у току прве године изаберу којој групи ће се прикључити. Не постоје строга правила на основу којих бирам студенте који ће се придружити групи. Мотивација за нове експерименте и жеља за знањем су генерално добар индикатор да ће студенти бити успешни.
У последњих неколико година највише радимо на породици материјала са такозваном кагоме кристалном структуром. Кагоме структура је фасцинантна. Теорија је деценијама уназад предвидела да таква структура има врло необичне електроне који би могли имати егзотична својства. Кагоме структура се састоји од малих троуглова који окружују сваки шестоугао у кристалној решетки. Као таква, има огромне „рупе“ у центру сваког шестоугла и у принципу није лако да, као таква, буде стабилна у природи. У последњих неколико година, материјали у тој структури су успели да се направе, и то је отворило врата да се тестирају старе теорије. Велики број егзотичних својстава је већ откривен у њима, као, на пример, необична суперпроводност, „таласи“ електрона на површини, итд.
Добитник сте разних научних признања у САД. Тако су вам 2017. године чак три америчке федералне агенције (НСФ, ДАРПА, Army Research Office) доделиле грантове у вредности од 1,5 милиона долара за рад на истраживањима суперпроводника и тополошких изолатора, чиме сте постали први истраживач/професор на Бостон колеџу коме је то пошло за руком. Колико вам значе ова признања, и да ли планирате да своју каријеру наставите у Бостону и Америци или сматрате да ће вас пут одвести на неко друго место?
Ова признања су омогућила да почнемо нове пројекте, и у том смислу су веома значајна, поготово за научнике који тек почињу самосталну каријеру. Свако од њих укључује новац за истраживање, који се може потрошити на нову опрему, материјале и стипендије студената. Иако ми Београд много недостаје, Бостон је један од „најевропскијих“ градова у Америци и веома лепо место за живот. За сада сам овде, а у будућности ко зна.