Појава великих језичких модела (LLM – Large Language Models) на интернету крајем прошле године је, на глобалном нивоу, побудила упитаност о томе какве ће промене тржиште рада доживети у будућности. Док економисти анализирају области рада и занимања која би највише могла бити погођена, многи футуристи предвиђају будућност у којој влада масовна незапосленост услед примене технологија заснованих на вештачкој интелигенцији.
Улаз је слободан за све посетиоце.
Формулар за пријаву можете пронаћи ОВДЕ.
На панелу „Будућност рада и AI: Будућност без рада?“ истражићемо нека од кључних питања у вези са савременим друштвом и специфичне изазове који нам долазе у сусрет са убрзаним технолошким променама. Да ли ће будућност рада заправо бити будућност нерада? Који ће сектори у Србији први осетити негативни утицај вештачке интелигенције и аутоматизације, а који ће, напротив, доживети својеврсну ренесансу? У којој мери се Србија разликује од развијенијих земаља по том питању?
Посебну пажњу ћемо посветити предвиђањима по питању тзв. „женских“ занимања у областима попут образовања, медицинске неге и административних послова, као и питањима о судбини родних улога у свету хипертехнологизованог рада. Да ли ће у будућности рад бити претежно „мушки“, док ће нерад бити „женски“? Такође, наши панелисти ће дебатовати о томе какве су нам јавне политике неопходне да бисмо се адекватно припремили за изазове које нам вештачка интелигенција доноси у најближој будућности, али и у средњорочној перспективи.
Панелисти:
1. Владо Делић, професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, члан борда директора AlfaNum
2. Стефан Баџа, саветник у Кабинету председнице Владе Србије
3. Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика
4. Маријана Агић Молнар, CEO и дата стратег, DATA DO.
Модераторка: Бранка Анђелковић, суоснивачица и програмска директорка Центра за истраживање јавних политика
Датум: 9.11.2023.
Време: 18.30 часова
Локација: Центар за промоцију науке, Краља Петра 46, Београд