Početkom oktobra ove godine, Rene Bernards, profesor molekularne karcinogeneze na Holandskom institutu za rak u Amsterdamu i predsednik Evropskog udruženja za istraživanje raka, biće jedan od predavača na šestom po redu kongresu Srpskog društva istraživača raka pod nazivom „Od saradnje do inovacije u istraživanju raka“. Cilj kongresa je da ohrabri saradnju eksperata na lokalnom i međunarodnom nivou, te će okupiti oko dve stotine istraživača iz Srbije, regiona i celog sveta. Diskutovaće se o inovativnim idejama za lečenje raka, sa specijalnim fokusom na klinička i translaciona istraživanja, metabolizam tumora, epigenetičku i genetičku regulaciju, rezistenciju na terapije, kao i na alate veštačke inteligencije neophodne za istraživanje raka. Mladi istraživači će imati priliku da razgovaraju sa profesorom Bernardsom i na neformalnoj sesiji „Upoznajte eksperte“, zajedno sa drugim vodećim ekspertima iz ove oblasti. Pred beogradski kongres, razgovarali smo sa profesorom Bernardsom o njegovom angažmanu u Evropskom udruženju za istraživanje raka, uspešnom timu koji predvodi na Holandskom institutu za rak, kao i o testovima koje je njegov tim patentirao, a koji danas pomažu u najefikasnijim terapijama za lečenje raka.
Profesore Bernards, predsednik ste Evropskog udruženja za istraživanje raka (European Association for Cancer Research, EACR), koje okuplja više od 12.000 članova različitih specijalnosti. Šta sve podrazumeva vaš posao predsednika, i kakvi su vaši dalji planovi sa udruženjem?
Tokom mog dvogodišnjeg mandata bio sam deo tima koji predvodi Udruženje, jer ovo nije posao koji radite sami. Pored mene, u timu su i bivši predsednik, generalni sekretar, blagajnik i izvršni direktor Udruženja. Ovom „izvršnom timu“ u donošenju odluka pomaže Upravni odbor, koji čini 15 eminentnih stručnjaka. Moj mandat traje do juna 2024. godine, nakon čega ću pomagati našoj novoj predsednici Jardeni Semjuels.
Tokom mog mandata, prihodi Udruženja su znatno uvećani, zahvaljujući novim članovima, ali i uspešnim godišnjim sastancima (ovde mi je posebno pomoglo to što sam postao predsednik nakon pandemije koronavirusa, kada su viđanja postala moguća). Osnovali smo Odbor za naučnike koji su na početku karijere kako bismo odgovorili na njihove potrebe, a sklopili smo i partnerstva sa brojnim evropskim organizacijama. Takođe smo počeli da nudimo postdoktorske stipendije našim članovima, uz podršku farmaceutskih kompanija, i od skoro Fondacije za istraživanje raka Mark (The Mark Foundation for Cancer Research).
Budućnost EACR-a nakon 2024. godine je u rukama Jardene Semjuels.
Vaša laboratorija pri Holandskom institutu za rak koristi funkcionalne pristupe genomike kako bi pronašla osetljivosti karcinoma koje se mogu iskoristiti u terapeutske svrhe. Možete li da objasnite ovaj proces našim čitaocima koji nisu stručni?
Prilikom mutacije, ćelija raka stiče snagu, ali isto tako, sa mutacijama dolazi i slabost koja se može iskoristiti u svrhe lečenja. Funkcionalna genomika je odlična u pronalaženju tih slabosti. Zamislite ćeliju raka koja ima mutaciju na H hromozomu. Mi se onda pitamo koji su to geni neophodni za opstanak ćelija raka sa mutacijom na genu H, a koji nisu potrebni u ćelijama raka koje nemaju ovu mutaciju. Ovakva analiza se radi pomoću CRISPR skrininga gde aktiviramo svih 20.000 gena, jedan po jedan, kako bismo videli da li gubitak gena ima smrtonosni efekat. Isti ovaj pristup može da se koristi u onim situacijama kada lek protiv raka ne postiže željeni efekat u ćeliji raka. Onda možemo da pitamo da li bilo koji gen, kada je inaktiviran, može da učini da ćelije raka bolje reaguju na taj lek protiv raka. Na ovaj način pronalazimo posebno moćne kombinacije lekova.
Predvodite veoma uspešan tim: vaša laboratorija je identifikovala kombinaciju BRAF i EGFR inhibitora, koju je nedavno odobrila američka Uprava za hranu i lekove, a koja se pokazala kao veoma efikasna u lečenju raka debelog creva. Takođe ste razvili i prvi klinički korišćen test za određivanje ekspresije gena za planiranje lečenja raka dojke (MammaPrint). Ovo su neverovatna medicinska dostignuća. Koliko vam je vremena trebalo, da li su u pitanju godine ili možda decenije izvođenja eksperimenata u laboratoriji?
Kombinaciju BRAF i EGFR inhibitora smo identifikovali koristeći pristup koji sam maločas objasnio, i to je nešto što nije oduzelo mnogo vremena: trebalo nam je manje od godinu dana da počnemo da radimo validaciju na životinjama. Zatim je bilo potrebno osam godina da se urade klinička ispitivanja faza 1, 2 i 3, koja su rezultirala odobrenjem Uprave za hranu i lekove 2020 godine. Dakle, laboratorijski proces je relativno brz, ali je klinička implementacija, nažalost, veoma spora.
MammaPrint je do sada pomogao u odabiru najboljeg tretmana za lečenje više od 250.000 žena. Možete li da nam kažete nešto više o ovom testu? U Srbiji je ovo veoma važna tema, jer je reč o najčešćoj malignoj bolesti kod žena – njih 1600 umre svake godine od raka dojke.
MammaPrint smo razvili 2002, jer smo shvatili da samo 25% žena u ranom stadijumu raka dojke razvije metastaze, a u tom trenutku smo oko 75% njih lečili hemioterapijom. To znači da svaka druga žena prolazi kroz proces koji joj zapravo nije ni potreban i koji ima ozbiljne neželjene efekte. MammaPrint pomaže u donošenju daleko bolje odluke o tome da li nekome treba hemioterapija ili ne, i tako smanjuje nepotrebne hemoterapije za oko 50%. MammaPrint meri nivo ekspresije 70 gena, što omogućava predviđanje rizika od recidiva.
Da li se MammaPrint i kombinacija BRAF i EGFR inhibitora, koje je odobrila FDA, koriste svuda u svetu?
Tako je, i MammaPrint i kombinacija BRAF-EGFR se koriste širom sveta. Kako bih uopšte doveo MammaPrint na klinike, morao sam da osnujem kompaniju, Agendia, koja danas zapošljava oko 200 ljudi. MammaPrint se trenutno koristi u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Južnoj Americi i Evropi.
Sada ste fokusirani na proučavanje starenja ćelije kao mogućeg vida lečenja raka. Možete li nam reći nešto više o tome?
Bili smo frustrirani činjenicom da kombinacija terapija za lečenje raka može da bude veoma toksična. Zato smo hteli da napravimo kombinaciju lekova u kojoj se oni daju sekvencijalno, dakle, ne u isto vreme. Ovo smo nazvali pristupom „jedan-dva udaraca“ u lečenju raka, što je strategija iz boksa gde nijedan od dva udarca pojedinačno nije smrtonosan, ali brzi niz dva udarca postaje smrtonosan. Takođe, ovde je važno da efekat prvog leka traje i nakon što se prestane sa davanjem. Tako smo došli do starenja, jer se ovde radi o stabilnom zaustavljanju deljenja ćelije koje nastaje usled izlaganja ćelija raka određenim stresovima. Nakon što sve ovo uradimo, ciljamo na stare ćelije raka lekom koji selektivno deluje, dakle isključivo na njih. Nedavno smo sve ovo dokazali u pretkliničkim testovima, i ja se nadam da ćemo uspeti da ubedimo farmaceutske kompanije da rade sa nama kako bismo došli do klinika. Takođe sam suosnivač jedne kompanije, Oncosence, da bih ovo omogućio.
Godine 1994. počeli ste da predajete molekularnu karcinogenezu na Univerzitetu Utreht, u Holandiji. Da li i dalje radite sa studentima? Šta se promenilo tokom vašeg boravka na Univerzitetu?
Naravno, studenti doktorskih studija i postdoktorandi su žila kucavica moje laboratorije, u kojoj ima 16 zaposlenih. Baš je ovog septembra primljen još jedan student doktorskih studija. Ono što se promenilo kroz godine jeste stav studenata. Tokom devedesetih, studenti su bili spremni da rade dve-tri godine pre nego što bi videli rezultate tog svog rada. Ovih dana studenti zahtevaju „instant zadovoljstvo“ – manje su strpljivi i manje spremni da ulože svoje vreme u rad na nekom projektu.
Imate li neku posebnu poruku za istraživače raka u Srbiji?
Budite nekonvencionalni. Postoji izreka: „Ako uradiš šta si uradio, dobiješ šta si dobio“, koja implicira da je za veliki napredak potrebno misliti van okvira. Nadam se da će moji primeri sa Plenarnog predavanja na SDIR-6 kongresu u Srbiji inspirisati mlade ljude.