Razgovarala: Ivana Nikolić
Dr Jasmina Nikodinović-Runić je naučna savetnica i rukovoditeljka Grupe za eko-biotehnologiju i razvoj lekova na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) u Beogradu. Nikodinović-Runić je ekspertkinja za mikrobiologiju, molekularnu genetiku i biohemiju, a ona i njen tim se na Institutu bave širokim opsegom tema, od cirkularne ekonomije plastike do usmerene evolucije enzima, kao i proučavanjem bioterapeutika nove generacije. Za Elementarijum je govorila o zelenim tehnologijama, koje će IMGGI predstaviti na Sajmu, o svakodnevnom radu u laboratoriji, kao i o značaju domaćih i međunarodnih projekata na kojima je Institut angažovan.
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, gde radite, izlaže na predstojećem sajmu tehnike i tehničkih dostignuća. Možete li da nam kažete nešto više o eksponatima Vašeg Instituta?
U okviru Sajma IMGGI će ove godine predstaviti zelene biotehnologije, to jest bakterije koje u našim istraživanjima primenjujemo za razvoj novih tehnologija i inovativnih proizvoda koji treba da poboljšaju kvalitet života i zdravlja na našoj planeti. Posetioci Sajma će imati priliku da se na 3D modelu upoznaju sa izgledom jedne tipične „dobre bakterije“ sa kojom svakodnevno radimo u laboratoriji, i da čuju nešto o metaboličkim procesima bakterija koji se nalaze u osnovi ekoodrživih procesa koje razvijamo. Moći će da dožive mali deo laboratorijske atmosfere i da vide „laboratorijsko stanište“ bakterija, tj. posude sa hranljivim podlogama u kojima gajimo bakterije. S obzirom na to da bakterije koje ćemo predstaviti posetiocima primenjujemo za razgradnju i reciklažu plastičnog otpada i proizvodnju vrednih molekula kao što su biopigment ii biomaterijali (bakterijska nanoceluloza i polihidroksialkanoati), posetioci će imati priliku da vide i te inovativne biomolekule i biomaterijale.
Da li je Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i ranije učestvovao na ovoj ili sličnim manifestacijama? Koliko je izlaganje na Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća važno za vas i zašto?
IMGGI je imao priliku i ranijih godina da učestvuje na Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, i uvek se rado odazivamo pozivima na događaje gde imamo priliku da naša istraživanja – konkretno inovativne procese i proizvode koji nastaju kao rezultat naših istraživanja – predstavimo potencijalnim partnerima i široj javnosti. Iako nauka više nije bauk, populacija je i dalje nedovoljno informisana o potencijalu bakterija da se primene na polju biotehnologije i biomedicine. Izlaganje na Sajmu je veoma značajno za našu instituciju, jer nam pruža mogućnost da se povežemo sa potencijalnim partnerima, ali i da podignemo svest o značaju nauke i naučnih dostignuća u modernom svetu.
Vi ste ekspertkinja za mikrobiologiju, molekularnu genetiku i biohemiju. Na Institutu se bavite eko-biotehnologijom, konkretno pitanjem plastičnog otpada, koji koristite za proizvodnju novih biomaterijala. Da li možete bliže da objasnite ovaj proces našim čitaocima?
U osnovi procesa leži potencijal bakterija koje su se već adaptirale na sveprisutnost plastike i plastičnog otpada u našoj zajedničkoj životnoj sredini. Osim toga što smo identifikovali određeni broj bakterija koje mogu da razlažu petrohemijsku plastiku na manje, monomerne jedinice, jedan broj njih te monomerne jedinice može efikasno da koristi za rast i proizvodnju bioplastike. Naša uloga kao biotehnologa je da pomognemo bakterijama i taj njihov prirodan proces optimizujemo i ubrzamo koristeći metode molekularne biologije, ali i da, u saradnji sa naučnicima koji se bave materijalima i polimerima, dođemo kako do optimalnog procesa kojim se rešava problem plastičnog otpada tako i do primenjivih novih proizvoda od biomaterijala.
Trenutno ste angažovani na nekoliko projekata (EcoPlastiC, BioICEP, BioECOLogics, BioPolyCycle, BioTon). Šta možete da nam kažete o njima?
U osnovi svih naših projekata je koncept „od otpada do vrednosti, uz pomoć mikroorganizama“, kao što sam već pomenula, uz pomoć dobrih bakterija, jer one su mnogo manje poznate od onih loših, koje često uzrokuju bolesti.
Bakterije sa kojima mi radimo imaju različite metaboličke sposobnosti koje mi prilagođavamo našim potrebama upotrebom mikrobioloških i biotehnoloških metoda, kao i metoda sintetske biologije, te tako kroz projekat BioECOLogics imamo priliku da od otpada od hrane proizvodimo antibiotike i antitumorska jedinjenja bakterijskim fermentacijama, a onda molekularnim pristupima da im optimizujemo strukturu i približimo ih farmaceutskoj upotrebi.
BioICEP, EcoPlastiC i BioPolyCycle su veliki međunarodni projekti koji se bave regenerativnom razgradnjom plastičnog otpada, koja podrazumeva tretman pod blagim uslovima i dobijanje monomernih jedinca od kojih možemo ponovo da napravimo polazni materijal ili nove napredne biomaterijale. Ovi procesi bi trebalo da smanje našu zavisnost od fosilnih resursa i da ozelene ambalažu i proizvode koje svakodnevno upotrebljavamo.
Da li su projekti na kojima ste angažovani već dali neke konkretne rezultate, i ako jesu, kada možemo da očekujemo njihovu širu primenu, odnosno komercijalizaciju?
Konkretnih rezultata već ima, u pogledu dobijanja bakterijske nanoceluloze od razgrađenih PET boca, kao i definisanja mikroorganizama i enzima koji mogu da pomognu ubrzanju procesa kompostiranja plastičnog otpada. Sam projekat EcoPlastiC je pathfinder, tj. projekat gde se testiraju smele i vizionarske ideje za radikalno nove tehnologije koje prevazilaze ono što nam je već poznato, a koje imaju potencijal da se komercijalizuju. Sa druge strane, iskorak iz laboratorije u realni svet nije nimalo lak, i dodatna partnerstva i poznavanje biznis strane su neophodni. Međutim, sve je više naučnika koji su zainteresovani da se inovativna rešenja iz laboratorije komercijalizuju, a sve više je i ljudi iz industrije koji su zainteresovani za inovativna rešenja do kojih mi dolazimo.