Razgovarala: Ivana Nikolić
Dr Oskar Marko je pomoćnik direktora za inovacije i razvoj poslovanja na Institutu BioSens. Njegovo istraživanje usmereno je ka primeni naprednih metoda mašinskog učenja i evolutivnih algoritama u poljoprivredi. U susret Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, čitaocima Elementarijuma predstavio je robote Sosu, Lalu i Garija i objasnio na čemu sve trenutno radi njegov Institut – u moru projekata na kojima učestvuju, kaže da je najzvučniji onaj koji rade sa američkom Nasom.
Na predstojećem Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, Institut BioSens izložiće AgRobota Sosu, koji je opremljen najsavremenijim senzorima za analizu zemljišta i biljaka i koji u skladu sa prikupljenim informacijama optimizuje donošenje odluka na njivi. Kako biste još opisali Lalu? Koliko je vremena bilo potrebno da ga razvijete?
AgRoboti Lala i Sosa su opremljeni najsavremenijom opremom za analizu biljaka i zemljišta, a našoj floti robota se pridružio i najnoviji robot – Gari. Danas u svetu postoji sve veća potreba za hranom, a cene inputa su mnogostruko skočile kao posledica prekida lanaca snabdevanja tokom pandemije Kovida-19 i rata u Ukrajini. Cilj ovih robota je povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i automatizacija aktivnosti na njivi. Ovi roboti zamenjuju ljude u teškim poslovima na njivi, prikupljaju podatke o biljkama, targetirano prskaju korov i daju detaljne analize zemljište za svega 15-ak minuta, što poljoprivrednicima daje priliku da reše probleme na njivi i optimizuju svoje odluke.
Same robotske platforme su gotov proizvod, ali sve ono što se na njima nalazi – senzori, robotske ruke, navigacioni algoritmi, algoritmi za obradu slike i sl., jesu proizvod naučnih istraživanja na Institutu BioSens. Robote bih opisao kao multifunkcionalne pomoćnike na njivi bez kojih vrlo uskoro nećemo moći da zamislimo proizvodnju hrane. Za njihov razvoj su bile potrebne godine, a ključna je bila i podrška Evropske unije kroz Horizont projekte FlexiGroBots i agROBOfood.
Da li ste, prilikom razvijanja i testiranja robota, bili u kontaktu sa poljoprivrednicima, koji bi trebalo da budu krajnji korisnici ovog robota? Kako oni reaguju na robote i da li mislite da su spremni za doba sajber-poljoprivrede u Srbiji?
Mislim da je ključ uspešnog razvoja modernih rešenja za poljoprivredu saradnja sa budućim korisnicima. U razvoju Garija smo imali veliku podršku farme Džodan Beri i Zelenog hita, koji su inženjerima i stručnjacima za veštačku inteligenciju BioSensa preneli svoja iskustva, obezbedili parcele za testiranje i validaciju sistema, i definisali zahteve koje je potrebno ispuniti kako bi se osiguralo šire prihvatanje tehnologije od strane korisnika. Poljoprivrednici su uglavnom veoma pragmatični ljudi. Ako im određena tehnologija pomaže u operacijama na terenu, koristiće je. Primera radi, našu platformu AgroSens za digitalno vođenje gazdinstva koristi više od 20 hiljada ljudi, a površina kojom upravljaju jednaka je četvrtini ukupne obradive površine u Srbiji.
Da li je Institut BioSens i ranije učestvovao na Sajmu tehnike ili sličnim manifestacijama? Koliko je izlaganje na Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća važno za Vas i zašto?
Učestvovali smo na Sajmu tehnike i prethodnih godina, a prisutni smo i na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kao i na mnogim evropskim događajima koji se tiču poljoprivrede, robotike, veštačke inteligencije i ostalih srodnih tema. Prisustvo na ovakvim manifestacijama je ključno za promociju tehnologija koje razvijamo, jer nam je cilj da naučna dostignuća ne ostanu vidljiva samo uskoj akademskoj zajednici, već da pronađu put do tržišta i krajnjih korisnika.
Osim robota, na čemu još trenutno radi Institut BioSens?
Možemo da se pohvalimo da smo nedavno otvorili novu zgradu Instituta opremljenu najsavremenijim laboratorijama za fabrikaciju senzora, fenotipizaciju, ćelijsku poljoprivredu i big data analitiku. Nove laboratorije su pokrenule čitav niz novih projekata, te je teško izdvojiti jedan. Možda najzvučniji u poslednje vreme jeste projekat sa Nasom u okviru kojeg testiramo uticaj klimatskih promena na poljoprivredu u dunavskom regionu. Ovaj projekat će nam dati odgovor na pitanje kako će se promeniti uslovi proizvodnje u narednih nekoliko decenija i kako će se to odraziti na setvenu strukturu, cene, prakse navodnjavanja i agrotehničke mere.
Aktivni ste na nekoliko domaćih i međunarodnih projekata na kojima je angažovan Institut BioSens. Da li možete da nam kažete nešto više o njima? Da li su oni već dali neke konkretne rezultate, i ako jesu, kada možemo da očekujemo njihovu širu primenu/komercijalizaciju?
BioSens zauzima ubedljivo prvo mesto u Srbiji po pitanju učešća u evropskim projektima. U okviru njih razvijamo tehnologije za monitoring poljoprivredne proizvodnje, procenu dostupnosti nutrijenata, procenu statusa biljaka i drugo. Naš patentirani senzor za vlažnost zemljišta se komercijalizuje u saradnji sa najvećom američkom kompanijom za proizvodnju poljoprivrednih senzora, senzor Plant-O-Metar će se u saradnji sa kompanijom BitGear iz Beograda uskoro naći na tržištu, a kroz projekat sa Ministarstvom poljoprivrede i eAgrar platformu uvodimo revoluciju u administraciji poljoprivrednih gazdinstava, dodeli subvencija, bankarstvu i svim ostalim aktivnostima vezanim za poljoprivrednu proizvodnju.
BioSens je istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, osnovan je 2015. godine i pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Istražujući naučne i tehnološke granice inovativne primene IT-a u poljoprivredi, Institut teži da srpskom, ali i svetskom poljoprivrednom sektoru pruži vrhunska digitalna rešenja kako bi se uz manje investicija ostvarili veći prinosi.