Свет какав данас познајемо можда више никада неће бити исти. Очекује се да ће иновације у технологији створити нове могућности и значајно унапредити квалитет људског живота. Међутим, у различитим фазама развоја ове технологије потенцијално могу донети и многобројне етичке изазове и имати озбиљне последице по друштво.

Шта ако вам кажемо да имате могућност да обликујете будућност у којој бисте желели да живите?

Центар за промоцију науке вас позива да се придружите радионицама и играте нову друштвену игру развијену током пројекта TechEthos, који финансира ЕУ.

О игри

Током игре бићете један од чланова Светског грађанског већа и моћи ћете да откријете више о последицама које доносе нове технологије и технологије у настанку, као што су неуротехнологије, дигитална проширена стварност или климатски инжењеринг.

Као члан Већа имаћете моћ да одлучујете о томе која је од наведених технологија важан део наше будућности и да дефинишете глобалне законе и етичке границе које лимитирају њихову потенцијално разарајућу моћ.

Фото: Марко Рисовић

Кроз три рунде игре биће представљене технолошке подобласти датих технологија, могуће сфере њихове примене, као и њихов друштвени и етички утицај. Уз то, биће истакнуте и последице које из ових области проистичу и које могу имати утицај на три друштвена фактора који се током игре морају одржавати у равнотежи. Екипе које ће се окушати у игри долазе из шест европских земаља (Аустрије, Чешке, Румуније, Шпаније, Шведске, и Србије).

Укључивање игара развијених током TechEthos пројекта у програме научних центара и музеја помоћи ће бољем разумевању друштвених вредности, ставова и забринутости јавности када је реч о ове три групе технологија. Информације добијене на овај начин биће од суштинског значаја за подршку одговорном истраживању и иновацијама и унапредити постојеће етичке и законске оквире. Пројекат TechEthos има за циљ да подржи рад истраживачке заједнице развијањем ethics by design смерница, које укључују етичке, правне и друштвене вредности у дизајн и развој технологија од самог почетка процеса.

 

Време одржавања: 7, 8. и 9. фебруар 2023.

Место: Научни клуб Центра за промоцију науке, Краља Петра 46, Београд. Види адресу на Google Maps

Начин пријављивања: Пријаву за учешће можете попунити ОВДЕ. Рок за пријаве је отворен до 2. фебруара, у 12 часова, а одабрани полазници ће бити контактирани путем имејла. Број учесника је ограничен на 20 по радионици.

Напомена: Свако ко се пријави може да учествује само у једној радионици и приликом пријаве бира тему која га највише интересује. Учешће је бесплатно.

 

Фото: Марко Рисовић

Програм

Уторак, 7. фебруар

Време: 16-20 часова

Тема прве радионице биће дигитална проширена стварност и обрада природних језика. Ова група технологија укључује иновације које проширују стварност дигиталним средствима. На радионици ћемо разговарати о томе како се мења начин на који се људи повезују једни са другима, како комуницирају са својим окружењем и како настаје интуитивна интеракција са виртуелном стварношћу.

Фото: Марко Рисовић

Среда, 8. фебруара

Време: 16-20 часова

У склопу друге радионице обрадићемо тему климатског инжењеринга. Климатски инжењеринг се односи на технологије и технике које се или баве узроцима климатских промена, тако што из атмосфере уклањају гасове који изазивају ефекат стаклене баште или рефлектују сунчеву светлост и на тај начин смањују загревање планете.

Фото: Марко Рисовић

Четвртак, 9. фебруар

Време: 16-20 часова

Тема последње радионице биће неуротехнологије, тј. група технологија које се користе да надгледају, стимулишу, манипулишу и опонашају структуру и функције људског мозга и нервног система.

 

О модераторима

Др Мирјам Вујадиновић Мандић завршила је дипломске, мастер и докторске студије Метеорологије на Физичком факултету Универзитета у Београду. Запослена је на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду као доценткиња за ужу научну област Метеорологија. Држи наставу и вежбе на предметима у вези са метеорологијом, климатологијом, климатским променама и агрометеорологијом на свим нивоима студија. Њену област истраживања чине нумеричко моделирање атмосфере и компоненти хидролошког циклуса, климатске промене, као и њихов утицај на различите гране привреде.

Миљан Васић је студент докторских студија на Филозофском факултету у Београду. Тренутно ради као истраживач сарадник на Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду. Његово примарно поље истраживања је филозофија политике. Стални је сарадник часописа Елементи.

Фото: Марко Рисовић

Вања Суботић je истраживачица сарадница на Институту за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Бави се филозофијом когнитивне науке, филозофијом лингвистике, експерименталном филозофијом и општом методологијом науке. Теза њене докторске дисертације испитује да ли уз помоћ модела заснованих на алгоритму дубоког учења (deep learning) – као што су велики модели процесирања природног језика – можемо да одгонетнемо да ли је језичку компетенцију боље схватити као урођену или стечену.

Петар Нуркић је студент докторских студија и истраживач сарадник на Институту за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Студирао је математику и дипломирао филозофију. Његове примарне области интересовања су епистемологија и филозофија науке, а у последње време објавио је велики број радова из области историје филозофије. Стални је сарадник часописа Елементи.

 

Пројекат TechEthos

Циљ пројекта TechEthos јесте да се Европској унији прокрчи пут ка улози предводника у области напредних, развојних технологија које са собом доносе нове етичке изазове и друштвене последице. Пројекат ће развити смернице за развој и примену тих технологија како би се обезбедили највиши етички стандарди на нивоу ЕУ и шире међународне заједнице.

Фото: Марко Рисовић

Центар за промоцију науке и Радио-телевизија Србије су у склопу овог пројекта, у септембру, у РТС клубу, организовали два научна кафеа. На првом научном кафеу разговарало се о етичким изазовима које пред нас стављају развој технологије дигиталне проширене реалности и употреба програма за обраду природног језика. Дан касније, посетиоци су имали прилику да сазнају нешто више о томе до које мере можемо да се ослонимо на климатски инжењеринг приликом суочавања са климатским променама.

Радионице и друштвене игре представљају наставак овог пројекта, а учесници имају прилику да својим учешћем допринесу доношењу боље регулативе о новим технологијама.

подели