Коjе jе значење текста коjи редовно виђамо на незавршеним саjтовима на интернету?
Текст: Марија Видић
Lorem ipsum, quia dolor sit amet, consectetur, adipisci[ng] velit, sed quia non numquam do eius modi tempora incididunt, ut labore et dolore magnam aliquam quaerat voluptatem. Ut enim ad minima veniam, quis nostrum exercitationem ullam corporis suscipit laboriosam, nisi ut aliquid ex ea commodi consequatur? Quis autem vel eum iure reprehenderit, qui in ea voluptate velit esse, quam nihil molestiae consequatur, vel illum, qui dolorem eum fugiat, quo voluptas nulla pariatur?
Оваj текст написан на латинском jезику, или бар његове две почетне речи познате су штампарима више од пет векова, а последњих година, откад људи масовно праве сопствене саjтове, ушао jе и међу „обичан“ свет. Заправо, од око 1500. године, када jе непознати штампар сложио оваj текст како би направио узорак књиге, Lorem ipsum се користи као модел у слогословачкоj и штампарскоj индустриjи.
Уместо да користи текст коjи, на пример, гласи “Проба, проба, проба…” или “Ово jе место за текст, ово jе место за текст…”, штампар је искористио узорак из стварне књиге, јер у њему не постоjи никаква правилност већ некакав реални, насумични распоред слова, пауза и речи.
Мада би се на први поглед могло помислити да пасус има неки необичан смисао, чак и две његове наjпознатиjе речи коjим почиње, Lorem ipsum, саме за себе потпуно су безначаjне.
Пасус jе заправо одломак из De Finibus Bonorum et Malorum (На крајностима добра и зла), филозофске расправе о теориjи етике, коjу jе 45. године п. н. е. написао римски филозоф Цицерон (106–43. године п.н.е.), а коjа jе у периоду ренесансе била изузетно популарна. Реч Lorem заправо jе део речи dolorem (бол), односно реченице “Nemo enim ipsam voluptatem, quia voluptas sit, aspernatur aut odit aut fugit, sed quia consequuntur magni dolores eos, qui ratione voluptatem sequi nesciunt, neque porro quisquam est, qui dolorem ipsum, quia dolor sit amet, consectetur, adipiscing velit, sed quia non numquam do eius modi tempora incididunt, ut labore et dolore magnam aliquam quaerat voluptatem”.
Искоришћеним пасусом из поглавља 1.10.32 штампар jе успео да покаже карактеристике искоришћених типова слова, њихову величину, размаке, као и општи изглед и дизаjн странице са текстом.
Пошто jе текст стар готово 2000 година, а штампари га користе више од 500, током векова у текст су уметане речи, реченице и пошалице коjе не постоjе у оригиналноj верзиjи. Текст jе био помало заборављен све до шездесетих година 20. века када поново почињу масовно да га употребљаваjу, на пример, у припреми новинских огласа.
Верзиjа коjа се тренутно наjвише користи на интернету и у програмима за унос текста, попут Мајкрософтовог Worda, настала jе у Алдус корпорациjи, коjа jе средином осамдесетих година за Еплове Macintosh компјутере направила програм за припрему текста. Данас постоjе и такозвани Lorem ipsum генератори, коjи могу да направе потпуно оригиналан текст насумичним избором латинских речи.
Цео пасус из ког jе издвојен текст:
Sed ut perspiciatis, unde omnis iste natus error sit voluptatem accusantium doloremque laudantium, totam rem aperiam eaque ipsa, quae ab illo inventore veritatis et quasi architecto beatae vitae dicta sunt, explicabo. Nemo enim ipsam voluptatem, quia voluptas sit, aspernatur aut odit aut fugit, sed quia consequuntur magni dolores eos, qui ratione voluptatem sequi nesciunt, neque porro quisquam est, qui dolorem ipsum, quia dolor sit amet, consectetur, adipisci[ng] velit, sed quia non numquam [do] eius modi tempora inci[di]dunt, ut labore et dolore magnam aliquam quaerat voluptatem. Ut enim ad minima veniam, quis nostrum exercitationem ullam corporis suscipit laboriosam, nisi ut aliquid ex ea commodi consequatur? Quis autem vel eum iure reprehenderit, qui in ea voluptate velit esse, quam nihil molestiae consequatur, vel illum, qui dolorem eum fugiat, quo voluptas nulla pariatur?
Његов превод отприлике гласи:
Али, морам вам обjаснити како jе рођена читава ова погрешна идеjа коjом се осуђуjе задовољство и велича бол, и даћу вам потпуни преглед система и протумачити исправно учење о великом истраживачу истине, господару-творцу човекове среће. Нико не одбиjа, не воли, нити избегава задовољство као такво зато што jе задовољство, већ зато што они коjи не знаjу како да пронађу рационално задовољство подлежу последицама коjе су екстремно болне. Нити, поново, има било кога ко воли, тражи, или прижељкуjе бол сам по себи зато што jе бол, већ повремено околности доводе до тога да тежак рад и бол могу произвести велико задовољство. Узмите тривиjалан пример, ко од нас икад предузима тешку физичку вежбу, осим ако ће њом да осигура неку корист? Али ко има икакво право да тражи кривицу у човеку коjи одлучи да ужива у задовољству коjе нема лоше последице, или у човеку коjи избегава бол коjи као резултат не ствара задовољство?