Група истраживача са Холандског института за истраживање рака у Амстердаму пронашла је ген који је одговоран за појаву рака дојке, али је заслужан и за отпорност тумора дојке на терапију
Текст: Катарина Стекић
Група истраживача предвођена Герјоном Икинком са Холандског института за истраживање рака у Амстердаму пронашла је ген који је одговоран за појаву рака дојке. Његово име је IRS4 ген, који је, поред канцера, заслужан и за отпорност тумора дојке на терапију.
IRS породица гена је већ раније довођена у везу са канцером. Ови гени кодирају IRS протеине који имају улогу трансмитера у покретању фосфорилације, процеса током којег се молекулима протеина додаје фосфатна група. Овај ланац је код канцера поремећен, због чега долази до сталног умножавања ћелија. За IRS1 и IRS2 се већ знало да имају канцерогене потенцијале, док је IRS3 код људи псеудоген (не кодира ниједан протеин).
За разлику од њих, дуго се није знало за IRS4 код људи, све док није откривен у ембрионској линији људског бубрега, где се испоставило да омета инсулински одговор. Икинк и сарадници су желели да испитају да ли је IRS4 заслужан за покретање фосфорилишућег ланца рака дојке, као и да ли је заслужан за отпорност организма на HER2 терапију, једну од најраспрострањенијих терапија за ову опаку болест.
Испоставило се да од целе IRS породице гена једино IRS4 није свеприсутан ген у ткиву сисара, што га чини специфичним онкогеном, другачијим од остатка IRS гена. Да би проверили овај потенцијал, истраживачи су излагали колоније епителних ћелија активацији IRS4. Сама експресија IRS4 довела је до стварања независне колоније ћелија. Каснијим in vivo тестовима на мишевима потврђени су канцерогени потенцијали IRS4.
Од 157 узорака метастазираног рака дојке шест одсто је показало повишену активацију IRS4, а ови узорци су показали и већу стопу срмтности. Од 18 узорака обогаћених HER2 протеионом, два су била позитивно повезана са присуством IRS4 гена.
Да би открили да ли је IRS4 кривац за неуспех HER2 терапије, Икинк и његов тим су испитали његову улогу у важној међућелијској путањи званој PI3K/AKT, због тога што хиперактивацијом ове путање долази до стварања рака дојке. Резултати су били позитивни: IRS4, кроз свој утицај на ову путању, повећава отпорност канцера на HER2 терапију.
Резултати до којих је дошао холандски тим имају извесне терапијске импликације. Истраживачи наводе да Trastuzumab и Lapatinib, лекови који се користе у терапији, делују значајно јаче када се комбинују са инхибитором IRS4 гена. IRS4 се показао као добар биомаркер отпорности на HER2 терапију рака дојке, а истраживачи предлажу да би могао да буде и од шире клиничке важности као биомаркер осталих канцера.