Деветог октобра 1604. године појавила се Кеплерова супернова
Текст: Н. Здравковић
Рецензија: Д. Павловић
Деветог октобра 1604. године облаци широм Европе омели су астрономе у посматрању конјункције Марса и Јупитера. У Италији је, међутим било ведро и посматрачи су били спремни.
У Падови је посматрао Симон Маријус са Балдесаром Капром, богатим студентом из Милана, у Верони Иларио Алтобели, а у Калабрији непознати лекар, који је о невероватном догађају одмах јавио Кристоферу Клавијусу у Риму. На небу се, у близини посматране конјункције, појавила драматична ”нова звезда”.
Следећег дана приметили су је астрономи у Кини и у Кореји наводећи, као и њихове колеге у Европи, да је сјајна готово као Јупитер и црвенкасто-жуте боје, као и Јан Бруновски, службеник на двору у Прагу, који је своје откриће одмах пријавио једном свом суграђанину: Јохану Кеплеру.
Кеплер је у наредних годину дана посматрао полако настајаћу ”звезду”, заправо супернову типа Ia, удаљену око 20.000 светлосних година. Данас, због његових посматрања и књиге коју је о њој објавио, ову супернову називамо Кеплеровом.
* На слици се налази остатак супернове
——————————————————————————————————————————-
 |
ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп. |