Представљање и повезивање мањих изложби и математичких целина већих музеjа и центара очигледно jе постигнуто у тренутку када математика као наука избиjа у први план
Текст и фотографије: Добривоје Лале Ерић
19/09/2014, Дрезден
Конференциjа MATRIX у Дрездену прво jе окупљање људи коjи се баве промоциjом математике, пре свега у Европи, али и широм света. Представљање и повезивање мањих изложби и математичких целина већих музеjа и центара очигледно jе постигнуто у тренутку када математика избиjа у први план као наука коjа привлачи све више публике, поготово оне млађе, али и као наука коjа има очигледну примену и практичну вредност у савременом свету.
У Дрездену су, наравно, и славни математичари, а двоjицу смо упознали и слушали у Београду – Гинтера Циглера и Седрика Виланиjа. Њихове књиге, „Смем ли да броjим?“ и „Жива теорема“, Центар за промоциjу науке jе обjавио у сарадњи са Математичким институтом САНУ 2012. и 2013. Вилани обjашњава колегама на себи своjствен начин: каже да ниjе имао поjма где иде и шта ће га сачекати, но када jе слетео на београдски аеродром коjи се зове по jедном научнику, знао jе да jе на правом месту!
Овде упознаjемо и велике светске, а ускоро се надамо и звезде у Србиjи, Џеjмса Тантона, Аустралиjанца са Принстона, и Кита Девлина, чувеног америчког math guru-а са Националног радиjа, професора Универзитета Стенфорд. Њихове презентациjе посвећене поjединим математичким темама и проблемима, заправо су екстремно привлачне и заводљиве сториjе коjе људе увлаче у математику разбиjаjући предрасуде и наглашаваjући забавну и креативну страну математике. Џеjмс Тантон нам касниjе поjашњава да jе кључно будити радозналост у људима и инспирисати их на размишљање и креативност. У Бостону, са своjим студентима, Џеjмс jе оборио светски рекорд у пресавиjању папира: ролну дугу осам миља успели су да пресавиjу невероватних 13 пута…
Ипак, локална звезда jе овде и наjвећа: Гинтер Циглер, професор Фраj универзитета из оближњег Берлина, управо промовише своjу нову књигу Das ist doch keine Kunst и представља 10 од 24 математичке приче о коjима jе писао у књизи. Невероватно jе чиме почиње: причом о Леонардовим цртежима полиедара за књигу Луке Пациолиjа, коjе смо прошле године могли да видимо на излозби у оквиру М3 програма.
Завршава са jош jедном причом толико популарном у Срба: сликом славне Хеди Ламар, вечном инспирациjом чувеног Ђенке, недавно преминулог Боре Тодоровића из филма о маратонцима и њиховом почасном и последњем кругу. Хеди и математика… ко би рекао докле се све може стићи након jедног црно-белог купања…
Постоjи ли бољи начин да се промовише математика?
Истражите више о највећем скупу математичара ове јесени, кроз остале Дневнике из Дрездена