Да ли неочекивано откриће мушког хромозома који је стар чак 340.000 година мења поглед на људску еволуцију?
Текст: Марија Николић
Када се 1997. године појавила научнопопуларна књига познатог америчког научника Џареда Дајмонда Микроби, пушке и челик – 13.000 година наше историје, рекло би се да је отпочела нова ера одмотавања клупчета људске историје. Приказ који вас наводи на размишљање о томе како људи других нација, етницитета, па и раса, ако хоћете, нису толико далеко од вас самих.
Одговор на фундаментална питања о прапостојбини свих људи и како смо уопште успели да населимо Земљу највероватније нам може дати само једна необична књига, она за чије је дешифровање било неопходно да се образују армије генетичара и еволуционих биолога, књига кратког наслова – ДНК.
Највећа открића у последњих неколико година у начину на који научници изводе и анализирају древни ДНК код, а који даје комплетно нови увид у историју људи долази од генеалошких ДНК тестова.
Сада постоје већ десетине различитих компанија које нуде комплете оваквих тестова. За неколико стотина долара врло брзо добијате реконструкцију свог генетског кода: да сте на пример 2,6% неандерталац, 70% Европљанин, а 26% са Блиског истока, те да је највећи број ваших предака живео на територији која данас и не постоји, а која се налази испод површине Северног мора.
Оваква појединачна истраживања умногоме су допринела значајном разоткривању наше колективне прошлости, те тако данас знамо колико сте потомак неког од две врсте хоминда, неандерталаца и денисованаца који су се раздвојили од нашег рода пре око 500.000 година. Док су први људи мигрирали из Африке пре више од 60.000 година, неандерталци и денисовановци су и даље били живи и здрави у Евроазији.
ГЕНСКИ ТРАГ ЧОВЕЧАНСТВА
Данашње генеалошке анализе заиста дају изванредне информације о људском роду откривајући путање миграција наших предака од пре неколико хиљада година, уписујући фантастичне детаље нашег породичног стабла. А неке од њих можда могу да промене и читав поглед на људску еволуцију.
Недавно је једно овакво појединачно генеалошко тестирање довело до спектакуларног открића порекла људске врсте. Покушај научника да прате Y хромозоме Алберта Перија, Афроамериканца пореклом из Јужне Каролине, практично је био немогућ.
Наиме, ДНК техничари су желели да мапирају Перијев Y хромозом у породичном стаблу, међутим, то једноставно нису успели. Испоставило се да се његов Y хромозом разликује од свих до сада анализираних Y хромозома једне лозе. Овакво откриће наводи на закључак да Пери не потиче од генетичког „Адама“ који је живео пре између 60.000 и 140.000 година.
Подаци указују на то да се мушка лоза којој припада Пери врло вероватно одвојила од свих осталих негде око 338.000 година, што указује на то да је први мушки потомак људске врсте чак двапут старији него што се до сада мислило.
ИЗГУБЉЕНИ РАЈ
Генетичар Мајкл Хамер, са Универзитета Аризона је отишао даље у истраживању Албертовог мушког хромозома. Он је успео да лоцира село у афричкој држави Камерун, у коме се налази још 11 мушкараца са истом врстом Y хромозома, што не значи да сви они имају истог деду, али је свакако много западније од досадашње „прапостојбине“ људске врсте.
Хамер упозорава да популарни концепт „митохондричне Еве“ или „Адамов Y хромозом“, по ком читаво човечанство потиче од тачно једног пара који је живео у одређеном тренутку људске еволуције, може бити нетачан. Дакле, проналаском Y хромозома који је старији од најстаријег људског фосила, отвара се читав скуп нових хипотеза.
Генеалогија једног генетског подручја указује на велике разлике међу геномима становника, те научници очекују да се у наредном периoду открије још више различитих лоза, било у Африци или међу Афроамериканцима у САД, лозе које ће још више разгранати породично стабло Y хромозома.
Чињеница да Перијев мушки хромозом датира из времена много пре него што је анатомски модеран човек еволуирао, порекло наших предака вуче уназад за читавих 70 одсто.
ГЕНОГРАФИЈА
Алберт Пери је учествовао у Генографик пројекту, који је „Национална географија“ започела 2005. године како би расветлила појединачна породична стабала до дубоко у прошлост, као и да би утврдила генетичке везе међу људима. Овакве масовне колаборације грађана, научника, приватних организација и истраживачких напора стручних института представљају моћан апарат за разрешење бројних мистерија људске еволуције.
Истражите више о Пореклу човека
Истражите више о Великој сеоби људи