Da li neočekivano otkriće muškog hromozoma koji je star čak 340.000 godina menja pogled na ljudsku evoluciju?
Tekst: Marija Nikolić
Kada se 1997. godine pojavila naučnopopularna knjiga poznatog američkog naučnika Džareda Dajmonda Mikrobi, puške i čelik – 13.000 godina naše istorije, reklo bi se da je otpočela nova era odmotavanja klupčeta ljudske istorije. Prikaz koji vas navodi na razmišljanje o tome kako ljudi drugih nacija, etniciteta, pa i rasa, ako hoćete, nisu toliko daleko od vas samih.
Odgovor na fundamentalna pitanja o prapostojbini svih ljudi i kako smo uopšte uspeli da naselimo Zemlju najverovatnije nam može dati samo jedna neobična knjiga, ona za čije je dešifrovanje bilo neophodno da se obrazuju armije genetičara i evolucionih biologa, knjiga kratkog naslova – DNK.
Najveća otkrića u poslednjih nekoliko godina u načinu na koji naučnici izvode i analiziraju drevni DNK kod, a koji daje kompletno novi uvid u istoriju ljudi dolazi od genealoških DNK testova.
Sada postoje već desetine različitih kompanija koje nude komplete ovakvih testova. Za nekoliko stotina dolara vrlo brzo dobijate rekonstrukciju svog genetskog koda: da ste na primer 2,6% neandertalac, 70% Evropljanin, a 26% sa Bliskog istoka, te da je najveći broj vaših predaka živeo na teritoriji koja danas i ne postoji, a koja se nalazi ispod površine Severnog mora.
Ovakva pojedinačna istraživanja umnogome su doprinela značajnom razotkrivanju naše kolektivne prošlosti, te tako danas znamo koliko ste potomak nekog od dve vrste hominda, neandertalaca i denisovanaca koji su se razdvojili od našeg roda pre oko 500.000 godina. Dok su prvi ljudi migrirali iz Afrike pre više od 60.000 godina, neandertalci i denisovanovci su i dalje bili živi i zdravi u Evroaziji.
GENSKI TRAG ČOVEČANSTVA
Današnje genealoške analize zaista daju izvanredne informacije o ljudskom rodu otkrivajući putanje migracija naših predaka od pre nekoliko hiljada godina, upisujući fantastične detalje našeg porodičnog stabla. A neke od njih možda mogu da promene i čitav pogled na ljudsku evoluciju.
Nedavno je jedno ovakvo pojedinačno genealoško testiranje dovelo do spektakularnog otkrića porekla ljudske vrste. Pokušaj naučnika da prate Y hromozome Alberta Perija, Afroamerikanca poreklom iz Južne Karoline, praktično je bio nemoguć.
Naime, DNK tehničari su želeli da mapiraju Perijev Y hromozom u porodičnom stablu, međutim, to jednostavno nisu uspeli. Ispostavilo se da se njegov Y hromozom razlikuje od svih do sada analiziranih Y hromozoma jedne loze. Ovakvo otkriće navodi na zaključak da Peri ne potiče od genetičkog „Adama“ koji je živeo pre između 60.000 i 140.000 godina.
Podaci ukazuju na to da se muška loza kojoj pripada Peri vrlo verovatno odvojila od svih ostalih negde oko 338.000 godina, što ukazuje na to da je prvi muški potomak ljudske vrste čak dvaput stariji nego što se do sada mislilo.
IZGUBLJENI RAJ
Genetičar Majkl Hamer, sa Univerziteta Arizona je otišao dalje u istraživanju Albertovog muškog hromozoma. On je uspeo da locira selo u afričkoj državi Kamerun, u kome se nalazi još 11 muškaraca sa istom vrstom Y hromozoma, što ne znači da svi oni imaju istog dedu, ali je svakako mnogo zapadnije od dosadašnje „prapostojbine“ ljudske vrste.
Hamer upozorava da popularni koncept „mitohondrične Eve“ ili „Adamov Y hromozom“, po kom čitavo čovečanstvo potiče od tačno jednog para koji je živeo u određenom trenutku ljudske evolucije, može biti netačan. Dakle, pronalaskom Y hromozoma koji je stariji od najstarijeg ljudskog fosila, otvara se čitav skup novih hipoteza.
Genealogija jednog genetskog područja ukazuje na velike razlike među genomima stanovnika, te naučnici očekuju da se u narednom periodu otkrije još više različitih loza, bilo u Africi ili među Afroamerikancima u SAD, loze koje će još više razgranati porodično stablo Y hromozoma.
Činjenica da Perijev muški hromozom datira iz vremena mnogo pre nego što je anatomski moderan čovek evoluirao, poreklo naših predaka vuče unazad za čitavih 70 odsto.
GENOGRAFIJA
Albert Peri je učestvovao u Genografik projektu, koji je „Nacionalna geografija“ započela 2005. godine kako bi rasvetlila pojedinačna porodična stabala do duboko u prošlost, kao i da bi utvrdila genetičke veze među ljudima. Ovakve masovne kolaboracije građana, naučnika, privatnih organizacija i istraživačkih napora stručnih instituta predstavljaju moćan aparat za razrešenje brojnih misterija ljudske evolucije.
Istražite više o Poreklu čoveka
Istražite više o Velikoj seobi ljudi