Светски дан науке 2011.

Прослава у „Јевремовцу“

10. новембар 2011. У Ботаничкој башти „Јевремовац“, први пут у Србији прослављен Светски дан науке и мира

Ботаничка башта Јевремовац

 

Пише: Марија Видић

Први пут у Србији, 10. новембра 2011, обележен је Светски дан науке и мира. Овај дан установио је УНЕСКО, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, са циљем да подсети грађане света на обавезу коришћења науке и технологије у сврху одржања мира и добробити човечанства. Осим тога, Светски дан науке и мира је прилика да се разговором о науци подигне свест људи о њеном значају, као и значају научних и културних радника у премошћавању јаза између науке и друштва.

 

Ботаничка башта Јевремовац

Слева на десно: Петар Марин, Миомир Кораћ, Радивоје Митровић, Јелена Кнежевић-Вукчевић, Триво Инђић, Даринка Радојевић и директорка Центра за промоцију науке Александра Дрецун

Обележавање овог дана у Србији организовао је Центар за промоцију науке, који је позвао бројне госте, људе из сфере науке и образовања, да том приликом говоре о значају и правцима напретка друштва. Тема овогодишње прославе “Ка зеленом друштву: Правичност, укљученост и учествовање”, била је повод Триви Инђићу, председнику Комисије Србије за сарадњу са УНЕСКО-м, да подсети како је та организација основана по завршетку Другог светског рата, када се свет суочавао са бројним проблемима и изазовима и развијао нуклеарне науке. Због тога је УНЕСКО покушао да на светској сцени створи простор и за друге, а не само техничке науке које су у том тренутку доживљавале велики успон. „Веза између науке и система образовања је важна“, рекао је Инђић присутнима на прослави Светског дана науке и мира, новинарима, научним и образовним радницима и ученицима, који су се окупили у београдској ботаничкој башти „Јевремовац“. „На примеру Србије видимо како се једна мала земља може укључити у систем доброг образовања и улагати у науку, културу и друге области“, додао је Инђић, напомињући да је улагање у знање један од главних носилаца развоја земље.

Државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић захвалио је УНЕСКО-у што је разумевање значаја науке и истраживања за одрживи развој преточио у Светски дан науке и мира. Митровић је објаснио да УНЕСКО за овај дан није случајно одабрао 10. новембар, већ да је то урађено јер је новембар период када се састављају буџети за идућу годину и прави тренутак да се државници подсете на важност улагања у науку. Митровић је говорио и о будућим улагањима у „Јевремовац“ и одлуци да се од Ботаничке баште направи репрезентативни објекат у ком ће нићи и нова зграда Биолошког факултета, јединог члана Београдског универзитета који нема сопствену зграду.

О томе каква будућност очекује Биолошки факултет и како изгледа студирати га, говорила је његова деканка Јелена Кнежевић-Вукчевић, иначе професорка микробиологије. Она је изразила наду да ће можда неки од ученика који су дошли у Ботаничку башту на прославу Светског дана науке и мира пожелети да постану њихови студенти. Иначе, „Јевремовац“ jе наставно-научна база Биолошког факултета, где студенти проводе много времена проучавајући око 1500 биљних врста које се овде узгајају.

 

Ботаничка башта Јевремовац

Предавање професора Слободана Јовановића у стакленику Јевремовца

Окупљенима у „Јевремовцу“ обратили су се и Миомир Кораћ, директор Археолошког парка „Виминацијум“ и члан Управног одбора Центра за промоцију науке, и Петар Марин, директор Ботаничке баште „Јевремовац“, док је испред Владе Србије Даринка Радојевић, координатор пројекта за подршку спровођењу Националне стратегије одрживог развоја, говорила о овој стратегији, пратећим документима и корацима које наша влада чини у правцу зеленог друштва и одрживог развоја.

 

Ботаничка башта Јевремовац

Еко-мускетари у акцији

Након обраћања гостију, професор Биолошког факултета Слободан Јовановић одржао је, усред великог стакленика међу густим растињем, занимљиво предавање о екологији ученицима који су дошли на прославу Светског дана науке и мира. Након тога су Еко-мускетари, група ђака београдске основне школе „Дринка Павловић“, окупљенима приказали малу еколошку демонстрацију, објашњавајући кроз предавање и експерименте како дрвеће расте и зашто му у јесен жути лишће. Еко-мускетари са својом наставницом биологије Марином Дрндарски редовно учествују на еколошким догађајима скрећући пажњу на еколошку свест и проблеме нашег друштва у овој сфери.

 

Ботаничка башта Јевремовац„Јевремовац“

Ботаничка башта „Јевремовац“ налази се у центру Београда. То је зелена оаза града, која се простире на готово пет хектара и заштићена је као споменик културе. У стакленој башти површине око 500 метара квадратних, као и на отвореним површинама баште, расте више од 1500 биљних врста, а на простору „Јевремовца“ смештена је и зграда Института за ботанику са великим хербаријумом и богатом библиотеком. Ботаничка башта основана је 1874. године на предлог Јосифа Панчића и одлуком Министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије. Пре оснивања, Панчић је гајио малу ботаничку башту у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи, где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје. Када је Ботаничка башта основана, додељен јој је плац на Дорћолу, уз обалу Дунава. Међутим, након две велике поплаве, које су потпуно уништиле биљни фонд, Панчић је почео да тражи боље место за Башту, али није дочекао њено пресељење јер је преминуо је 1888. године. Годину дана касније, краљ Милан Обреновић поклонио је за потребе Баште своје имање наслеђено од деде Јеврема Обреновића, уз услов да се Башта назове по њему. Ускоро је набављена и величанствена стаклена башта која и данас постоји у „Јевремовцу“. Ботаничка башта саставни је део Института за ботанику Биолошког факултета и у њој се спроводи део наставе. Она представља и плућа града и место за шетњу, одмор и упознавање са чудесним светом биљака. Х

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs