Ноћ истраживача 2016

Кроз ноћ

Медији, најаве, конференције, стотине учесника, хиљаде идеја… Како је заиста било на београдској Ноћи истраживача 30. септембра?

ФОТО: facebook.com/nocistrazivaca

 

Текст: Никола Здравковић

Ноћ истраживача је већ била трајала неколико сати; био сам у центру збивања, међу осветљеним шаторима на Калемегдану, и разговорао са једним демонстратором, на пар корака од гужве, како бисмо се чули. Био је на паузи и објашњавао ми је радионицу за коју је био задужен.

У неком тренутку сам се сетио, и извинио се што му одузимам време. Целе вечери ми је то сметало: ако желим неко објашњење или изјаву, морам да их прекинем у послу, јер је гужва непрекидна. „Ма нема везе“, рекао ми је, „треба ми одмор. Јако је напорно сатима водити исту радионицу.“

Тајна је у томе што су деца заправо врло софистицирана публика. Када се окупе, имате јако мало времена да им привучете пажњу својим експонатом, и да им покажете да су миграције птица занимљивије од, рецимо, насељавања Марса или ископавања археолошких предмета пар штандова даље.

Наравно, када бисте питали демонстраторе, ни о каквом такмичењу између штандова није било ни речи. Деце је било толико да је сваки штанд имао пуне руке посла. Мада су софистицирана, деца су врло отворена публика –  свакоме ће пружити шансу да их заинтересује.

ФОТО: facebook.com/nocistrazivaca

У „ЕУ ћошку“ у Француском институту, Зорана Курбалија Новичић, добитница престижне стипендије „Марија Кири“ и некадашња в.д. директора Центра за промоцију науке, говорила је о томе шта истраживачи треба да ураде како би за своје пројекте добили средства из ЕУ фондова као што је „Марија Кири“.

„Није довољно само имати добру идеју“, рекла је Зорана, „та идеја се мора сместити у некакав контекст. Аутор пројекта мора да зна зашто је његова идеја важна, и то треба да објасни.“ Како каже, аплицирање је школа за себе: учи истраживаче да промисле своје идеје и сместе их у реалне оквире.

На спрату изнад, нешто после планираних 16 часова, Мајкл Девенпорт, шеф делегације Европске уније у Србији званично је отворио манифестацију, назвавши је једним од својих омиљених догађаја. Ноћ истраживача финансира фонд „Марија Кири“ програма Хоризонт 2020 Европске уније.

ФОТО: facebook.com/nocistrazivaca

У Музеју Вука и Доситеја, група девојака је држала школу позајмљених речи за најмлађе. „Желимо да деца науче да неке речи које користе нису случајно ту“, рекла је једна од демонстраторки, „већ да су последица кретања народа кроз историју“. У соби низ степенице играла се друштвена игра на тему миграција.

Када смо се након Музеја упутили ка Калемегдану, већ је било мрачније. На Савском шеталишту, где је била смештена већина штандова, граја ипак није омела сталне посетиоце калемегданског парка: иза штанда о „свемирским дестинацијама“ се на слободном парчету шеталишта целе вечери играо шах.

Београдски програм Ноћи истраживача се завршио у бару Baranoya у Николе Спасића, где је био организован квиз „Надмудривање са научником“. Сви столови били су увелико резервисани, укључујући и онај за којим је седела „екипа научника“ које је остали требало да надмудре.

„Чињеница је да се истраживачи, већ кад почну са израдом доктората, фокусирају искључиво на своју научну тему“, рекла је Марјана Бркић, једна од организаторки квиза, „хтели смо људима да покажемо да научници греше и уче као и сви остали“. И јесу, до дубоко у ноћ.

ФОТО: facebook.com/nocistrazivaca

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs