Преузмите дигитални календар за 2021. годину у коме представљамо разноврсност биодиверзитета у Србији и потребу да о њој бринемо и да је очувамо. Срећна Нова година!

Дигитални календар за 2021. годину настао је уз помоћ биолога Марије Недељковић и Жарка Петровића, а разигране илустрације направио је Ђорђе Балмазовић. Осмишљен у оквиру пројекта TeRRIFFICA, који се бави климатском акцијом и укључењем грађања у истраживање климатских изазова и осмишљавање предлога за адаптацију на климатске промене, овај календар покушава бар делом да представи биолошку разноврсност наше земље: у њему ћете наћи Панчићеву оморику, дивокозе, пчеле, медоносне биљке, биљке месождерке, али и савете о томе када и како хранити птице или како помоћи инсектима.

Зашто је важно да очувамо биодиверзитет?

Средња глобална температура је у протекла два века порасла за један степен, чиме је изашла из граница у којима се кретала од последњег леденог доба, пре око 10.000 година! Уз ефекат стаклене баште, повећавају се температура и киселост океана. Ледене капе и глечери се топе, па ниво светског мора непрекидно расте. И биодиверзитет се услед свих ових промена мења: мењају се станишта врста, оне чак изумиру на појединим локалитетима; мења се време цветања и рађања плодова, физиологија врста, структура заједница и функционисање целокупног екосистема. Очување биодиверзитета доприноси складиштењу угљеника, регулацији водног режима и спречавању екстремних климатских догађаја… Укратко речено: уколико чувамо разноврсност биљног и животињског света, сви заједно успоравамо раст глобалне температуре.

Које биљке и животиње, али и савете за очување биодиверзитета, можете наћи у календару?

Панчићева оморика (Picea omorika) је врста смрче, ендемит Балканског полуострва и терцијерни реликт који расте на висинама од 400 до 1700 метара, углавном на кречњачким подлогама. Свако појединачно стабло Панчићеве оморике је под заштитом! Популација је мала, зато је изложена знатно већем ризику у поређењу са већином других врста.

Пчеле су инсекти који имају значајну улогу у опрашивању биљака и тиме омогућавају разношење полена. Без њих би био угрожен опстанак великог броја цветница. Настањују најразличитија станишта попут ливада, шума, пашњака, планина… Оне су једини инсекти чији се производи користе у људској исхрани. Свако од нас им може помоћи да преживе: засадимо на тераси или у дворишту медоносне биљке!

Пољопривредни радови, сечење шума и смањење површина прекривених ливадама, које бивају замењене биљним културама сачињеним од само једне врсте, лоше утичу на  исхрану пчела, јер су њима нектар и полен основна храна. Медоносне биљке обезбеђују пчелама више хране, помажу им да преживе зиму и поново започну опрашивање на пролеће.

Неке од најзначајнијих биљака за пчеле су: леска, першун, дивља трешња, багрем, липа, јавор и кестен. Пчелама могу бити корисне и неке од декоративних биљака којима можете улепшати терасу или двориште и створити њима прилагођен врт, који ће имати двоструку улогу: засадите јоргован, божур, љиљан и ђурђевак. То може бити и нека од зачинских биљака попут мајчине душице, жалфије, невена, оригана или нане. Уколико имате двориште, посадите руже, црну рибизлу или дрен.

Аполонов лептир (Parnassius apollo) спада у једну од најлепших врста лептира, са снежно белим крилима која красе туфне црне и црвене боје. Насељава осунчана места заштићена од ветра на висинама између 1000 и 2000 метара.

Без природних опрашивача и лептира, већина биљака цветница не би могла да формира семе и плодове. Ове мале природне помагаче можемо да подржимо правећи им зимско склониште и места на којима могу да се гнезде током лета. Покушајте да не узнемиравате њихова скровишта или, још боље, направите сопствени хотел за инсекте!

Росуље (Drosera sp.) су врсте биљака месождерки. Оне се јављају на местима осиромашеним минералним материјама, што надокнађују хватањем и једењем инсеката. Насељавају мочваре и тресишта. У Србији живи округлолисна росуља (Drosera rotundifolia), које има на Власинском језеру, у подножју водопада Копрен на Старој планини и Црној Трави.

Црни даждевњак (Salamandra atra) је врста репатог водоземца који насељава југозападну Србију, камените високопланинске ливадске врхове на висини од 1200 до 2400 метара, као и шуме бора кривуљара (Pinus mugo), испод 2000 метара надморске висине. У Србији је примећен на свега неколико локалитета у целој земљи.

Дивокоза (Rupicapra rupicapra) је врста папкара. У Србији насељава кањон реке Дрине, Мокру Гору, Проклетије, Кортник и Шар-планину. Живи на неприступачним и непроходним теренима са обиљем стена и стрмих литица. Ова врста насељавала је и подручје Копаоника, али је услед антропогеног утицаја више нема на овој територији. Угрожава је лов, уништавање станишта и пораст температуре, јер насељава високопланинске пределе. Свака наша акција по питању успорења климатских промена помоћи ће и дивокозама да преживе као врста!

Патка њорка (Aythya nyroca) спада у породицу пловки. Више од  95% ове врсте птица у Србији насељава влажна станишта у Војводини. Јединке ове врсте зими често формирају мешовита јата са припадницима других врста, као што су крунаста (Aythya fuligula) и главата патка (Aythya ferina). Њорка је угрожена због исушивања станишта, јер полаже јаја у близини језера и мочвара.

Птице хранимо само током зиме: већини птица је потребна додатна исхрана током зиме, али када дође пролеће, њихова исхрана се мења. Пролеће означава почетак активности инсеката којима се хране и чију бројност птице регулишу. Имајући то у виду, храњење птица током пролећа може им више штетити, него помоћи!  Зими, када ларве инсеката, семена и бобице нису приступачни, птице теже проналазе храну. Можете им помоћи постављајући оброке од биљне масти и сунцокретових семенки. Држите посластице за птице на местима која су заштићена од кише и предатора. Редовно чистите хранилице и склоните храну која падне на тло како бисте заштитили птице да се не разболе.

 

Календар можете преузети на овом линку.

 

подели