Од понедељка 22. јуна у продаји је нови 21. број Елемената

Темат новог броја, насловљен „Пандемија и пандемонијум“, доноси низ узбудљивих текстова који из различитих углова расветљавају тему која последњих месеци заокупља све.

Кроз шест интересантних и информативних чланака, угледни истраживачи и научни новинари осврнули су се на многе важне теме у вези са пандемијом попут загонетне еволуције вируса SARS-CoV-2, моделовања података о броју заражених и преминулих, менталног здравља лекара и грађана, моралних изазова са којима се суочавају лекари и доносиоци одлука, али и на пандемијске филмске наративе у класичним и савременим кинематографским остварењима.

Нови број отвара наш познати имунолог и научни комуникатор Срђа Јанковић са сјајним освртом на пандемију Ковида-19 из еволуционе перспективе, док је у тексту „Први талас“ смернице за боље разумевање основних термина и поуздано извештавање током пандемије дала председница Светске федерације научних новинара Милица Момчиловић.

Нови број ексклузивно доноси и опсежан разговор са Дамиром Хуремовићем, директором психијатрије једне од најпрестижнијих болница у Њујорку, светском епицентру пандемије Ковида-19. Са доктором Хуремовићем смо разговарали и о његовој књизи Психијатрија пандемије, објављеној неколико месеци пре првог званичног случаја Ковида-19, која се неочекивано нашла у средишту пажње и убрзо постала драгоцени приручник за психијатре, психологе и социјалне раднике широм света.

О релевантности података и важности добре комуникације током кризе изазване пандемијом писао је Дарко Доневски из Центра за космологију из Трста, а о етичким аспектима мера контроле инфективних болести више сазнајемо од Игора Живановића, научног сарадника Института за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

 

 

Темат заокружује чланак Стефана Аћимовића о филмовима инспирисаним епидемијама тешких болести и фаталним вирусима – од Бергмановог класика Седми печат, до Вариоле Вере Горана Марковића.

Ђорђе Петровић доноси несвакидашњу причу о пријатељству двојице великана, сер Артура Конана Дојла и славног илузионисте Харија Худинија, те њиховом односу и ставовима према спиритуализму, којима ће вероватно многи бити изненађени.

У тексту под насловом „Шта би један омањи нуклеарни рат урадио нашој планети“ Ивана Николић нам пружа информације о феномену нуклеарних зима, док Богдан Ђорђевић пише о Јунис Фут, жени која је прва уочила утицај угљен-диоксида на глобално загревање, али за то није добила адекватно признање. Исти аутор у тексту који следи издваја предности и мане коришћења историјских података у проучавању и предвиђању надолазећих климатских променама.

Како је изгледала необична процудеру гласања коју је заговарао Луис Керол, и шта га је мотивисало да је предложи, сазнајемо од Миљана Васића, а Милица Митић до детаља описује лаломанију, интересантну историјску епизоду о првом економском мехуру у историји.

У претходном броју, Јована Николић је писала о мање познатим подацима из историје плаве боје, док сада доноси још један занимљив есеј, овога пута о једнорозима – опасним зверима од шљокица и дуге.

Катарина Поповић је ауторка есеја о отвореним подацима и отвореном научном методу, док је Александра Равас написала омаж Џону Хортону Конвеју, енглеском математичару који је преминуо у априлу ове године, а математику је задужио теоријом чворова, бројева, кодирања и другим великим достигнућима у овој области.

И у летњим Елементима можете прочитати колумну Орбитирање о симулацијама галаксија у свемиру, сталног сарадника часописа Дарка Доневског, али и нову причу познатог стрип критичара и есејисте Николе Драгомировића – о месту и улози снова у стриповима.

Приче из нових Елемената илустровали су водећи графички уметници из Србије и региона: Моника Ланг, Жељко Лончар, Ђорђе Балмазовић (шкарт), Ивана Бугариновић, Никола Кораћ, Јаков Јаковљевић, Вук Палибрк, Давид Билобрк, као и Срђа Драговић, који је уједно и аутор ликовног решења насловнице.

 

подели