открића

Зомби ген, заштитник слонова

Најновије истраживање показује да слонове штити један прастари ген, или ,,зомби“ ген, који је некако – васкрсао

Илустрација: Wikipedia 

Текст: Ивана Николић

Када посматрате слонове, можете лако да помислите следеће: „С обзиром на њихову величину и тежину и број ћелија од којих су изграђени, слонови сигурно често оболевају од рака.“ Томе може допринети и чињеница да све те слонове ћелије настају од једног јединог оплођеног јајета и сваки пут када се једна ћелија подели, постоји шанса да ће мутирати – што заиста може да доведе до рака.

Међутим, супротно овом, здраворазумском схватању, слонови – иако огромни – ништа више нису склони раку од мањих животиња. Истраживање објављено 2015. године показује да слонови ређе оболевају од рака него људи.

Почетком августа добили смо и делимични одговор на ово питање. Наиме, тим истраживача са Универзитета у Чикагу објавио је рад у коме је показано да слонове штити јединствени ген који агресивно убија ћелије са оштећеном ДНК. Овај ген добио је и надимак, „зомби“ ген, јер је, негде током еволуције, остао сакривен или „успаван“, како то чикашки истраживачи кажу, па се онда некако поново активирао и показао нарочито корисним.

Коаутор ове студије објављене у престижном чasopisu Cell Reports, еволуциони биолог др Винсент Линч, тврди да боље разумевање начина на који се слонови боре са раком може да помогне у осмишљавању нових лекова за људе.

„То би могло да нам каже нешто суштински о раку као процесу. А ако будемо имали среће, може нам рећи и нешто о томе како да третирамо [рак] када напада људе“, каже др Линч.

Наравно, тим др Линча није први који се бавио проучавањем рака код животиња, односно слонова. Штавише, научници се баве овом темом – раком код огромних животиња – још од седамдесетих година прошлог века. Прва истраживања су се најчешће фокусирала на антиканцерогени ген под називом p53, који производи протеин који може да „намирише“ када се ДНК оштети. Он тада активира низ других гена услед чега ћелија на такву ситуацију одговара или тако што ће излечити или поправити своју оштећену ДНК, или тако што ће да изврши самоубиство како би спречила своје потомке да развију још више мутација.

И др Линч и истраживачи са Универзитета у Јути су, независно једни од других, 2015. године открили да су слонови развили необичне p53 гене. И док људи имају само једну копију тог гена, слонови их имају чак 20! Оба тима потом су установила да тих 20 копија антиканцерогеног гена агресивно одговара на оштећење ДНК, и то тако што убијају оштећене ћелије. Др Линч је наставио даље да трага за генима који се боре против рака и његов тим је открио још један под називом LIF6 – који једино поседују слонови! А ево и како тај ген функционише: када дође до оштећења ДНК, p53 протеини активирају ген LIF6. Ћелија потом произведе протеине овог гена, а они је потпуно опустоше. Др Линч објашњава да они то чине тако што дођу до митохондрија, направе рупе, чиме дозволе молекулима да се излију. Они су отровни, те изливањем молекула у ћелију, ћелија умре.

Други научници поздрављају напор и проналазак тима др Линча, али кажу да је неопходно још експермената како би се потврдило да ген LIF6 ради баш онако како истраживачи из Чикага тврде.

„Ја мислим да је ово фантастично за почетак“, каже др Џошуа Шифман, педијатријски онколог на Универзитету у Јути који је проучавао рак код слонова.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs