открића

Живот дуг четири милијарде година

Најновије истраживање микрофосила из Аустралије указује на то да живот на Земљи траје око 500 милиона година дуже него што се претпостављало, тврде професори са два америчка универзитета

Фото: Pixnio

 

Текст: Ивана Николић

Најновије истраживање професора са два америчка универзитета указује на то да су микрофосили из Западне Аустралије, који деценијама заокупљају пажњу научника, дефинитивно показатељ да живот на Земљи траје већ милијардама година. Тачније, 1992. године су током истраживања откривени  отисци древних организама, прецизније, микроскопске криве линије урезане на аустралијским стенама које су представљале до тада најраније откривен облик живота на планети Земљи. Од тада па до данас у научним круговима воде се дебате да ли је заиста реч о најстаријим облицима живота, и колико су стари. 

Дискусија је добила нов обрт у децембру 2017. када се најновијом анализом истих ових отисака, односно микрофосила, установило да представљају комплексне древне микробе и да је велика вероватноћа да живот није настао пре 3,5 милијарди година, колико је првобитно процењено, већ око 500 милиона година раније.

Вилијам Шопф, палеобиолог са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, који је открио аустралијске микрофосиле 1992. године, овог пута се удружио са Џоном Валијем, геологом са Универзитета Висконсин у Медисону, експертом у аналитичкој техници SIMS, која одређује однос различитих форми угљеника у узорку, на основу чега се процењује да ли је узорак органског порекла или не.

Шопф је провео четири месеца за микроскопом како би пронашао танак слој стене који садржи фосиле одговарајуће структуре за употребу SIMS технике. Узорак који је проучавао садржао је 11 микрофосила чија разноврсност облика и величина сугерише да је реч о пет врста микроба.

Потом је Вали, помоћу SIMS технике утврдио да у материјалу постоји неколико различитих размера угљеника. Тако је видео да су две врсте микрофосила биле способне за примитивну фотосинтезу, односно фотосинтезу без настанка кисеоника. До овог закључка је дошао тако што је утврдио да су те две врсте ослобађале угљеник у истим размерама као модерне бактерије које користе светлост како би створиле једињења угљеника која подстичу њихове активности. Друге две испитане врсте микрофосила имале су угљеник у истој раземери као и археје које зависе од метана као извора енергије, а управо ово је одиграло кључну улогу у развоју вишећелијског живота. 

Чињеница да је код ових микрофосила угљеник присутан у толико различитих размера, према Шопфовим речима, потврђује да су ово заиста фосили јер би код неорганских процеса однос угљеника био једнак. Такође, чинњеница да су микроби у том тренутку већ били толико разноврсни сугерише да су велике шансе да живот на нашој планети датира још од пре четири милијарде година.

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs