ЗВЕЗДАРИЈУМ

Земљин слепи путник

Да ли верни Земљин пратилац, тројански астероид 2010 КТ7, представља претњу по нашу планету? 

Текст: Слађана Шимрак

Земља није усамљена на својој путањи око Сунца. Поред Месеца, дели је са најмање још једним природним објектом. Ово тело је астероид 2010 ТK7, који припада групи такозваних тројанских астероида. Његово постојање је 2011. потврдио свемирски телескоп WISE (Wide-field Infrared Survey Explorer), након две године истраживања.

Сумње да оваква тела постоје изазивале су научнике деценијама, па и вековима. Било је готово немогуће потврдити њихово постојање јер су, посматрано са Земље, потенцијално могла бити потпуно покривена Сунчевом светлошћу. За успешну детекцију био је потребан другачији приступ. Коначно, WISE је анализирао простор у области инфрацрвене светлости и дошао до нових резултата.

У другој половини 18. века откривено је да мања тела могу безбедно да користе орбиту најближе планете. То је могуће уколико заједно са њом и са звездом око које се крећу чине темена једнакостраничног троугла. Тачке које представљају треће теме називају се Лагранжовим тачкама L4 и L5, а сама тела која се евентуално у њима крећу су тројански астероиди. Први овакав астероид откривен је у Јупитеровој орбити, а касније и у орбитама Марса, Нептуна и Урана. У нади да постоји, дуго се трагало и за Земљиним „тројанцем“.

Сунце и Земља, дакле, образују Лагранжове тачке, једну за 60 степени „испред“ и једну на истој путањи, за 60 степени „иза“ Земље. Астероид 2010 ТK7, чији је пречник 300 m, налази се у тачки L4, испред планете. У овим тачкама гравитационе силе су изједначене. 

Како се Земља и њен сапутник налазе на истој путањи, очекивали бисмо неку врсту опасности од судара. Међутим, према прорачунима кретања овог астероида: у наредних 10.000 година неће се приближити Земљи на мање од 20 милиона километара, што је 50 пута већа раздаљина од оне између Земље и Месеца.

Велика мотивација при трагању за оваквим телима била је могући свемирски рандеву. Научници су сматрали да би, уколико постоје, ово била вредна одредишта нових мисија, нарочито ако су богата материјама које се ретко проналазе на површини Земље.

Ипак, мала је вероватноћа да ћемо посетити 2010 TK7. Због његове природе, за овакав пут би били потребни веома скупи бродови као и много јурњаве по свемиру. За сада, знамо да је ту и, охрабрени проналаском, можемо да наставимо да тражимо други, стабилнији.

ЗВЕЗДАРИЈУМ

Од првих телескопа до колонија на Месецу. Како, када, где и зашто су људи откривали свемир? Ко су пионири астронаутике? Како изгледају последња достигнућа у освајању космоса?

Истражите више ЗВЕЗДАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs