У новом тексту рубрике Пионири, сазнајемо више о чувеном експерименту чији је резултат уздрмао јавност и дао нам нови увид у границу између добра и зла
Текст: Катарина Стекић*
Током рата у Ираку 2003, у jавност jе избио скандал под називом Абу Граиб мучење. Наиме, обjављене су слике са сценама америчких воjника коjи затворенике психички, па и физички злостављаjу и доводе чак до насилне смрти.
Понашање ових воjника можда никада не би могло бити обjашњено да три децениjе раниjе ниjе спроведен социjално-психолошки експеримент на америчком Универзитету Станфорд.
Године 1971. утицаjни професор и познати социjални психолог Филип Зимбардо одлучио jе да испита природу људског зла на jедном наизглед сасвим jедноставном експерименту. Желео jе да симулира односе моћи, као и социjалне односе, у jедноj специфичноj институциjи – затвору.
У експерименту су учествовали добровољци, студенти Станфорда, коjи су подељени у две групе. Добровољци су могли имати jедну од две улоге: затвореник или чувар. Њихова улога jе одређена бацањем новчића. Сви добровољци су били физички и психички здрави и нису имали никаква искуства са деликвенциjом.
Подрум универзитета jе прерушен у мини затвор, учесници су добили своjе костиме и минималне инструкциjе, док су за све остало имали потпуну слободу. Предвиђено jе било да „представа“ траjе две недеље, али jе свако у било ком моменту могао да одустане.
Читав простор jе претходно покривен скривеним камерама, тако да jе Зимбардо имао константан преглед и невидљиву контролу над несвесним учесницима. Коначно jе „представа“ могла да почне.
Експеримент се, међутим, врло брзо од мелодраме претворио у хорор завршен принудним прекидом после шестог дана. У тих шест дана учесници, а и сам Зимбардо, били су сведоци нервних сломова, садизма, вебралног и физичког насиља, па и тортуре.
Зимбардо, опчињен сплетом догађаjа и узбуђен развоjем експеримента, ниjе ни приметио колико се ситуациjа омакла контроли и прешла границе етике све док га његова студенткиња ниjе у очаjу назвала чудовиштем. Граница између фиктивних и стварних друштвених улога jе нестала и показала природу људског зла у свом правом облику.
Из етичких разлога оваj експеримент никада ниjе поновљен. Ипак, настанак мучења у Абу Гхраибу jе могуће обjаснити захваљуjући његовим резултатима. Односи моћи у затворима су толико неизjедначени да чак и психички здраве особе не могу да контролишу своjе неприjатељске импулсе.
Откриће коjе излази из закључка овог експеримента jе шокантно знање о постоjању такве врсте зла коjе се може пробудити у сасвим психички и физички здравим људима коjи су постављени у одређену ситуациjу.
Сам Зимбардо даjе jош jедан кратак, али сликовит опис и закључак овом експерименту: „Ниjе да ми стављамо лоше jабуке у добро буре. Ми стављамо добре jабуке у лоше буре. Буре исквари све што додирне.“
ПИОНИРИ
Наука је процес. Нове идеје, парадигме и знања ничу захваљујући раду хиљада људи. Но, кроз борбу за тако освојене концепте, појединци преусмеравају токове сазнања. Ко су заправо пионири науке?
* Аутори серије текстова о научним револуционарима полазници су Колоквијума научног новинарства ЦПН-а.