открића

Зашто не верујемо научницима?

Истраживање које је спровела Ерин Њумен са Аустралијског националног универзитета показује колико наизглед небитни детаљи утичу на то да ли ћемо веровати науци

Фото: Wikimedia

 

Текст: Јована Николић

Све већи утицај псеудонауке и лажних вести изазов су за науку и представљање релевантних резултата јавности, што поново покреће старо питање – шта наводи људе да у њу верују или не верују.

Психолошкиња Ерин Њумен са Аустралијског националног универзитета спровела је истраживање чији су резултати објављени у марту у часопису Science Communication и показују да квалитет звука утиче на то да ли ће слушаоци веровати научнику чији снимак слушају.

Ерин Њумен се бави памћењем, метакогницијом и лажним сећањима, а у својим истраживањима се првенствено фокусира на когнитивне процесе који утичу на људска веровања. Како је написала у својој биографији на сајту Универзитета, највише је занима зашто људи верују да је нешто истина чак и када није наводећи да свакодневно доносимо одлуке шта је реалност, а шта не, од питања да ли смо закључали врата до дилеме да ли веровати наслову из новина.

Један од закључака најновијег истраживања потврђује да се при процењивању веродостојности информације људи углавном ослањају на осећај. Тако су у експериментима које је спровела Њумен испитаници слушали снимке научника у којима представљају свој рад, тако да је исти снимак пуштен једној групи у пуном квалитету, а другој групи са знатно лошијим звуком, па су затим испитаници из обе групе одговарали на неколико питања.

У првом експерименту испитаницима су пуштани снимци са научних конференција, а група којој је приказан снимак са лошијим квалитетом звука оцењивала је говорника као мање интелигентног, а његово истраживање мање интересантним и релевантним него што су то чинили испитаници из групе која је научника и његов рад оцењивала на основу снимка квалитетнијег звука.

У другом експерименту испитаници су слушали како истакнути научници разговарају о свом раду у познатој америчкој радијској емисији Science Friday, а снимци су садржали и детаљније податке о самим научницима попут њиховог имена, квалификација, имена установе у којој раде. Међутим, ове информације им нису повећале кредибилитет па су их испитаници и даље слабије оцењивали уколико је звук био лошег квалитета.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs