Istraživanje koje je sprovela Erin Njumen sa Australijskog nacionalnog univerziteta pokazuje koliko naizgled nebitni detalji utiču na to da li ćemo verovati nauci
Tekst: Jovana Nikolić
Sve veći uticaj pseudonauke i lažnih vesti izazov su za nauku i predstavljanje relevantnih rezultata javnosti, što ponovo pokreće staro pitanje – šta navodi ljude da u nju veruju ili ne veruju.
Psihološkinja Erin Njumen sa Australijskog nacionalnog univerziteta sprovela je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u martu u časopisu Science Communication i pokazuju da kvalitet zvuka utiče na to da li će slušaoci verovati naučniku čiji snimak slušaju.
Erin Njumen se bavi pamćenjem, metakognicijom i lažnim sećanjima, a u svojim istraživanjima se prvenstveno fokusira na kognitivne procese koji utiču na ljudska verovanja. Kako je napisala u svojoj biografiji na sajtu Univerziteta, najviše je zanima zašto ljudi veruju da je nešto istina čak i kada nije navodeći da svakodnevno donosimo odluke šta je realnost, a šta ne, od pitanja da li smo zaključali vrata do dileme da li verovati naslovu iz novina.
Jedan od zaključaka najnovijeg istraživanja potvrđuje da se pri procenjivanju verodostojnosti informacije ljudi uglavnom oslanjaju na osećaj. Tako su u eksperimentima koje je sprovela Njumen ispitanici slušali snimke naučnika u kojima predstavljaju svoj rad, tako da je isti snimak pušten jednoj grupi u punom kvalitetu, a drugoj grupi sa znatno lošijim zvukom, pa su zatim ispitanici iz obe grupe odgovarali na nekoliko pitanja.
U prvom eksperimentu ispitanicima su puštani snimci sa naučnih konferencija, a grupa kojoj je prikazan snimak sa lošijim kvalitetom zvuka ocenjivala je govornika kao manje inteligentnog, a njegovo istraživanje manje interesantnim i relevantnim nego što su to činili ispitanici iz grupe koja je naučnika i njegov rad ocenjivala na osnovu snimka kvalitetnijeg zvuka.
U drugom eksperimentu ispitanici su slušali kako istaknuti naučnici razgovaraju o svom radu u poznatoj američkoj radijskoj emisiji Science Friday, a snimci su sadržali i detaljnije podatke o samim naučnicima poput njihovog imena, kvalifikacija, imena ustanove u kojoj rade. Međutim, ove informacije im nisu povećale kredibilitet pa su ih ispitanici i dalje slabije ocenjivali ukoliko je zvuk bio lošeg kvaliteta.