naučni ratovi

Zaboravljeni naučnik koji je otkrio dinosauruse

Na repertoaru londonskog teatra odnedavno je dramski komad posvećen Gideonu Mantelu, sinu obućara čije je zasluge za jedno od najvećih naučnih otkrića preoteo neko drugi

Foto: Wikimedia

Tekst: Đorđe Petrović

Iako je otkrio da su našu planetu nekad nastanjivali ogromni gmizavci, mesto Gideona Mantela u istoriji gotovo dva veka ostalo je u senci njegovog uticajnog suparnika, koji mu je preoteo slavu. Međutim, novim dramskim komadom “Dinomanija”, o Mantelovoj borbi sa tadašnjim naučnim establišmentom, njegov život i delo konačno izlaze iz senke na svetlost pozornice. Ovaj pozorišni komad nedavno je prikazan u Novom diorama pozorištu u Londonu.

Legenda kaže da je tokom šetnje 1822. godine Mantelova žena pronašla začuđujuće veliki zub u blizini kamenoloma, koji je potom pokazala svom suprugu. Fasciniran njegovom veličinom, nakon podrobnog ispitivanja ustanovio je da ovaj zub pripada dotad nepoznatom stvorenju. Ispostaviće se da je u pitanju vrsta izumrlog ogromnog gmizavca, nazvanog iguanodon, budući da je sličan današnjoj iguani.

„Naučnici su decenijama bili zbunjeni otkrićem kostiju dinosaurusa. Ljudi su mislili da su one pripadale džinovskim ljudima. Mantelovo ključno otkriće bilo je da su ove kosti pripadale džinovskim životinjama“, navodi Džejms Jitman, reditelj nove predstave. Ovaj pronalazak predstavljao je veliki naučni proboj.

Međutim, sama nauka suočavala se u to vreme sa porođajnim mukama velike promene, koja će na kraju dovesti do objavljivanja Porekla vrsta Čarla Darvina, 1859. godine. Bitka se vodila između religijske i naučne teorije evolucije.

Ričard Oven, u to vreme značajna figura iz visokog društva, slavni naučnik i prijatelj kraljevske porodice – stajao je na religijskoj strani. Iako je pomogao da se osnuje čuveni Muzej prirodne istorije u Londonu, nikad nije bio poznat kao naročito revnostan sakupljač fosila. S druge strane nalazio se sin obućara Gideon Mantel, vrsni i sistematični poznavalac fosilizovanih ostataka životinja, koji je bio ubeđen da je reč o davno izumrlim velikim gmizavcima.

Ovenova opsesija, kaže Loran Muni, jedan od pisaca ovog komada, bila je „da pokušava da dokaže da su dinosaurusi bili deo Božje kreacije, Božja čudovišta, pre nego naši preci… I bio je veoma, veoma dobar u tome“. Njega je vrlo uzdrmalo Mantelovo otkriće, kako navodi ovaj pisac, i nameravao je da diskredituje njegovo istraživanje, onemogućivši mu da dobije podršku aristokratskog i konzervativnog naučnog krila.

Oven je iskoristio svoj uticaj da reklasifikuje ove fosile kao „od Boga stvorene zveri“, ali je presudno bilo to što je, u isto vreme, skovao termin „dinosaurus“ da bi ih opisao, dodaje Muni. „Ljude je činilo srećnima verovanje u uvrnuta mitska stvorenja poput jednoroga, tako da su se dinosaurusi pojavili u pravo vreme. Oni su zamenili ova bića u kolektivnoj mašti – ali je Oven bio taj kome je pripisan najveći deo zasluga, a ne Mantel.“

Ovaj komad na dramatičan i tragičan način prikazuje Ovenov apsolutni trijumf i Mantelovo samouništenje. „Mantel je želeo da probije svoj put do naučne elite, ali to mu nikad nije pošlo za rukom i zbog toga je patila čitava njegova porodica“, kaže Jitman. Na kraju, ovaj nesrećni naučnik ostaje sam, jer ga zbog siromaštva u koje ih je uveo, napuštaju i žena Meri i deca. „On postaje slomljen čovek“, dodaje Jitman.

Kako se predstava bliži kraju, dolazi upečatljiva scene koja predstavlja tragični vrhunac: Mantela, obogaljenog nakon udesa sa kočijama, posećuje Oven, koji mu naposletku oduzima čak i taj zub iguanodona. Naravno, ova scena u potpunosti je izmišljena i nikad ne bi mogla da prođe test istorije, kao i neke druge scene iz predstave, priznaje Muni. Istorijski zapisi navode da je Oven čak, iz poštovanja prema svom suparniku, nakon njegove smrti – ma koliko to nama danas morbidno zvučalo – deo Mantelove deformisane kičme izložio na polici u Kraljevskom koledžu hirurga Engleske.

Međutim, ova predstava je i zamišljena kao kreativna adaptacija čiji cilj nije da nam prikaže kako se nešto zaista dogodilo, već da nam ispriča priču koja može biti relevantna i za današnje vreme. „Ova pitanja o pristupu nauci i dalje su živa. Koliko samo žena, koliko samo ljudi druge boje kože, koliko njih van ove elite dobije priliku da napreduje kroz nauku? Pa ipak, to očigledno određuje pravac istraživanja i ono što se smatra važnim.“

I za današnja istraživanja od presudnog značaja su vlasništvo nad pristupom i ko kontroliše uspeh, smatra Dejvid Unvin, paleontolog sa engleskog univerziteta u Lesteru. On navodi odličan primer sa prošlogodišnjom pomamom za fosilima dinosaurusa u Kini, koja postaje novi epicentar svih paleontoloških dešavanja. „Ovo je nova zlatna groznica za paleontologe, ali ko zapravo dobija priliku da vidi ove fosile –  i dalje se svodi na moć i kontrolu, baš kao što je to bio slučaj u Ovenovo i Mantelovo vreme.“

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs