Пионири

Варљиви систем Адама Смита

Слободно тржиште, које је само себи контрола, успостављено је у неким земљама, али баш је са оваквог тржишта покренут ланац догађаја који су довели до светске економске кризе

Текст: Јелена Бранковић*

Један студент филозофије је још у 18. веку почео да се интересује за узроке богатства и сиромаштва неких народа. Слободно тржиште је у данашње време врло распрострањен термин, мада већина људи који се не баве економијом немају знање о томе да је заправо баш он зачетник ове идеје.

Адам Смит је рођен у Шкотској, студирао је на Универзитету у Глазгову и представник је Британске школе економиста, који себе зову класичарима. Приликом посете Француској, након завршетка факултета, упознао се са тамошњим економистима и почео да се бави питањима која су повезана са овом науком.

Многи стручњаци сматрају да је био више филозоф него економиста, јер је изучавао моралну страну различитих догађаја свог времена. Залагао се за социјалну политику плаћања пореза, где сваки појединац треба да плати онолико колико може.

Његова књига „Богатство народа“ описује потпуно слободно тржиште као идеалан систем у ком сви могу доћи у најбољи могући положај водећи се принципом поделе рада. Појединац који се бави оним у чему је најбољи и најпродуктивнији оствариће много ниже трошкове и већу ефикасност од других који би се бавили овим послом, а за њега нису специјализовани.

То би у условима слободног тржишта, које није контролисано од стране државе, довело до већег просперитета целокупног друштва. Према Смитовом мишљењу, идеалан тржишни систем чине услови у којима је људима омогућено да несметано и самостално тргују како и колико желе. Водећи рачуна о сопственим интересима, производиће онолико колико се може продати. Понуда и тражња добара би се изједначиле и сви би дошли у тачку најбољег решења. У оваквим условима сви су мотивисани да буду предузимљивији и развијају своје идеје, па би тако настао велики број конкурената.

Борба за купце обезбедила би све боље и боље понуде и услове, и на крају резултирала формирањем најреалнијих цена. Међународна трговина би такође најбоље функционисала када би била ослобођена закона који спутавају развој овог сегмента економије. Због свега овога не постоје довољно добри разлози да се држава меша у процесе размене.

Либерализовано или слободно тржиште, које је само себи контрола, успостављено је у неким земљама у годинама које су уследиле. Пример изузетно слободног тржишта је САД, где већ годинама функционише Смитов систем „Невидљиве руке тржишта“.

Међутим, баш је са овог тржишта покренут ланац догађаја који су довели до светске економске кризе. Расподела богатсва и даље није онаква какву је Смит описивао. Сиромаштво је у великој мери заступљено, мање фирме се затварају, а као најмоћнији играчи на тржишту се јављају гигантске компаније.

Потпуно слободно тржиште је екстремни начин функционисања система, потпуно супротан од оног који је владао у доба социјализма. Економија је као врло млада наука склона константним променама и тражењу бољих начина за решавање проблема.

У последње време, популарно је становиште да овакви екстреми не могу да доведу до правог благостања свих. Француски економиста Тирол добио је Нобелову награду за излагање да смо превише занемарили улогу државе у функционисању привредних система. Одређеним политикама и мерама које не би довеле никога у бољу позицију наношењем штете осталима, могли би се у већој мери обезбедити фер услови трговине и рада.

Примарни задатак државе био би одржавање конкуренције, тј. што већег броја актера на тржиштима. Тако би се избегло да једна или неколико већих компанија добију превише моћи и саме диктирају одређене услове. Не би долазило до ситуација у којима јачи изгурају са тржишта мале субјекте и тиме сруше систем слободне конкуренције.

Дакле, према данашњим мишљењима економских стручњака, потребно је пронаћи право решење негде на пола пута.

ПИОНИРИ

Наука је процес. Нове идеје, парадигме и знања ничу захваљујући раду хиљада људи. Но, кроз борбу за тако освојене концепте, појединци преусмеравају токове сазнања. Ко су заправо пионири науке?

* Аутори серије текстова о научним револуционарима полазници су Колоквијума научног новинарства ЦПН-а.

Истражите више…

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs