Култура науке

Уставно право Мајке Природе

Еквадор је пре неколико година увео малу револуцију у законодавство о заштити животне средине

Текст: Никола Здравковић

”Природа има право на обнављање”. Ово није цитат неког гуруа, зеленог прогласа или водича кроз неку мало апстрактнију дијету. Преузет је из Члана 72 Устава Еквадора, чијим је усвајањем 2008. године ова латиноамеричка држава постала прва на свету која, поред људских, препознаје и права природе.

Еквадорски устав природу зове њеним домородачким именом: Pachamama. Некада локална богиња земље и плодности, затим верзија Девице Марије после језуитских покрштавања, у индустријском добу Pachamama постаje синоним за природу саму, симбол домородачке борбе против индустрије која им угрожава животни простор.

Када је садашњи председник Рафаел Кореа победио на изборима 2007. године уз обећање новог устава, имао је велику подршку домородачке популације (у Еквадору они чине око 7% становништва, али преко 70% Еквадорљана су ”местизо”, људи мешаног порекла). Захтев је био да се природа заштити не само као људско станиште, ресурс, власништво или извор здравља, већ као ентитет за себе.

Резултат је било Поглавље 7 новог устава, у којем Pachamama постаје носилац права ”постојања и очувања својих животних циклуса, структура, функција и еволутивних процеса”. Еквадор се окреће аутохтоним животним схватањима. У преамбули устава се као начело наводи изградња друштва заснованог на ономе што се локално зове ”добар живот”, buen vivir или sumak kawsay, живот у хармонији са природом чији смо део.

Права природе се први пут разматрају на суду у марту 2011. године, приликом тужбе групе грађана против локалне власти у јужној покрајини Вилкабамби. Грађани су били оптужили власт да је крива за бацање ђубрета од реновације пута у локалну реку. Еквадорски суд пресуђује у корист грађана и прави важан преседан: одређује да је на оптуженом да докаже непостојање еколошке штете. Међутим, у недостатку адекватног законског оквира, казна годинама остаје у правном лимбу.

Исте године, еквадорска власт користи права природе како би затворила рудник злата на северу земље, и то војном операцијом током које уништава сву рударску опрему. Еквадорској јавности не измиче разлика између ове акције и неадекватног резултата успешне тужбе из Вилкабамбе. Присталице права природе све гласније траже више од потенцијално мртвог слова на уставном папиру. Траже могућност локалног вета.

Најгласнији су свакако кампесиноси Интага, слабо насељене планинске регије у северном Еквадору. Имају дугогодишњег искуства. Деведесетих година прошлог века, око 17.000 становника Интага успешно је отерало јапанску компанију Bishimetals која је покушала да искористи велике локалне резерве бакра. Размонтирали су јој руднике и спалили опрему.

Ситуација се поновила 2004, када четири године нису дозволили канадској компанији Copper Mesa ни да спроведе истраживања, док се и она није повукла. Данас су, међутим, у сукобу са самом еквадорском државом, која је у сврхе копања бакра склопила споразум са компанијом Codelco, чилеанском националном рударском компанијом и највећим произвођачем бакра на свету.

Иако је то супротно Поглављу 7 и заштити Мајке Природе, влада Еквадора тиме ипак не крши устав – зато што устав предвиђа да се одредбе о очувању Мајке Природе могу суспендовати у случају постојања националног интереса, што велике резерве бакра свакако јесу. Сукоб државе и кампесиноса Интага још увек траје.

У међувремену, идеје права природе укључила је и Боливија у свој устав из 2009. године, а касније и разне локалне заједнице широм света, укључујући и пар градова у САД-у. Уместо Pachamame, преузимају се други идентитети и разумевања природне околине, са све јаснијом сликом уставних одредби као само првих корака у јако дугом путу.

Из Устава Републике Еквадор

Члан 10. Појединци, заједнице, народи, нације и заједнице (sic) су носиоци права и они ће уживати права која су им гарантована Уставом и међународним инструментима.

Природа ће имати она права која јој се препознају у Уставу.

Члан 71. Природа, или Pacha Mama, у којој се живот збива и обнавља, има право на пуно поштовање свог постојања, и одржавања и обнављања својих животних циклуса, структуре, функција и еволуционих процеса.

Сви грађани, заједнице, народи и нације могу захтевати од јавних органа да примењују права природе. У сврхе примењивања и тумачења ових права, користиће се релевантни принципи наведени у овом Уставу.

Држава ће подстицати физичка и правна лица и заједнице да чувају природу и промовишу поштовање за све елементе једног екосистема. 

Члан 72. Природа има право на обнављање. Ово обнављање је одвојено од обавеза Државе, физичких и правних лица да надокнаде појединце и заједнице које зависе од погођених природних система.

У случају озбиљног или трајног утицаја на околину, укључујући експлоатацијом необновљивих извора енергије, Држава ће утврдити најефикаснији механизам за остваривање обнове и усвојити адекватне мере како би уклонила или ублажила штетне последице по околину.

Члан 73. Држава ће примењивати превентивне и рестриктивне мере на активности које могу довести до истребљења врста, уништења екосистема и трајних промена природних циклуса.

Забрањено је увођење организама и органског и неорганског материјала који може трајно променити генетска средства нације. 

Члан 74. Појединци, заједнице, народи и нације имају право на корист од околине и природних богатстава која им омогућују да уживају у добром начину живота. 

Услуге екосистема су изузете из апропријације; њихова производња, достава, употреба и развој биће регулисани од стране Државе.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs