Ekvador je pre nekoliko godina uveo malu revoluciju u zakonodavstvo o zaštiti životne sredine
Tekst: Nikola Zdravković
”Priroda ima pravo na obnavljanje”. Ovo nije citat nekog gurua, zelenog proglasa ili vodiča kroz neku malo apstraktniju dijetu. Preuzet je iz Člana 72 Ustava Ekvadora, čijim je usvajanjem 2008. godine ova latinoamerička država postala prva na svetu koja, pored ljudskih, prepoznaje i prava prirode.
Ekvadorski ustav prirodu zove njenim domorodačkim imenom: Pachamama. Nekada lokalna boginja zemlje i plodnosti, zatim verzija Device Marije posle jezuitskih pokrštavanja, u industrijskom dobu Pachamama postaje sinonim za prirodu samu, simbol domorodačke borbe protiv industrije koja im ugrožava životni prostor.
Kada je sadašnji predsednik Rafael Korea pobedio na izborima 2007. godine uz obećanje novog ustava, imao je veliku podršku domorodačke populacije (u Ekvadoru oni čine oko 7% stanovništva, ali preko 70% Ekvadorljana su ”mestizo”, ljudi mešanog porekla). Zahtev je bio da se priroda zaštiti ne samo kao ljudsko stanište, resurs, vlasništvo ili izvor zdravlja, već kao entitet za sebe.
Rezultat je bilo Poglavlje 7 novog ustava, u kojem Pachamama postaje nosilac prava ”postojanja i očuvanja svojih životnih ciklusa, struktura, funkcija i evolutivnih procesa”. Ekvador se okreće autohtonim životnim shvatanjima. U preambuli ustava se kao načelo navodi izgradnja društva zasnovanog na onome što se lokalno zove ”dobar život”, buen vivir ili sumak kawsay, život u harmoniji sa prirodom čiji smo deo.
Prava prirode se prvi put razmatraju na sudu u martu 2011. godine, prilikom tužbe grupe građana protiv lokalne vlasti u južnoj pokrajini Vilkabambi. Građani su bili optužili vlast da je kriva za bacanje đubreta od renovacije puta u lokalnu reku. Ekvadorski sud presuđuje u korist građana i pravi važan presedan: određuje da je na optuženom da dokaže nepostojanje ekološke štete. Međutim, u nedostatku adekvatnog zakonskog okvira, kazna godinama ostaje u pravnom limbu.
Iste godine, ekvadorska vlast koristi prava prirode kako bi zatvorila rudnik zlata na severu zemlje, i to vojnom operacijom tokom koje uništava svu rudarsku opremu. Ekvadorskoj javnosti ne izmiče razlika između ove akcije i neadekvatnog rezultata uspešne tužbe iz Vilkabambe. Pristalice prava prirode sve glasnije traže više od potencijalno mrtvog slova na ustavnom papiru. Traže mogućnost lokalnog veta.
Najglasniji su svakako kampesinosi Intaga, slabo naseljene planinske regije u severnom Ekvadoru. Imaju dugogodišnjeg iskustva. Devedesetih godina prošlog veka, oko 17.000 stanovnika Intaga uspešno je oteralo japansku kompaniju Bishimetals koja je pokušala da iskoristi velike lokalne rezerve bakra. Razmontirali su joj rudnike i spalili opremu.
Situacija se ponovila 2004, kada četiri godine nisu dozvolili kanadskoj kompaniji Copper Mesa ni da sprovede istraživanja, dok se i ona nije povukla. Danas su, međutim, u sukobu sa samom ekvadorskom državom, koja je u svrhe kopanja bakra sklopila sporazum sa kompanijom Codelco, čileanskom nacionalnom rudarskom kompanijom i najvećim proizvođačem bakra na svetu.
Iako je to suprotno Poglavlju 7 i zaštiti Majke Prirode, vlada Ekvadora time ipak ne krši ustav – zato što ustav predviđa da se odredbe o očuvanju Majke Prirode mogu suspendovati u slučaju postojanja nacionalnog interesa, što velike rezerve bakra svakako jesu. Sukob države i kampesinosa Intaga još uvek traje.
U međuvremenu, ideje prava prirode uključila je i Bolivija u svoj ustav iz 2009. godine, a kasnije i razne lokalne zajednice širom sveta, uključujući i par gradova u SAD-u. Umesto Pachamame, preuzimaju se drugi identiteti i razumevanja prirodne okoline, sa sve jasnijom slikom ustavnih odredbi kao samo prvih koraka u jako dugom putu.
Iz Ustava Republike Ekvador
Član 10. Pojedinci, zajednice, narodi, nacije i zajednice (sic) su nosioci prava i oni će uživati prava koja su im garantovana Ustavom i međunarodnim instrumentima.
Priroda će imati ona prava koja joj se prepoznaju u Ustavu.
Član 71. Priroda, ili Pacha Mama, u kojoj se život zbiva i obnavlja, ima pravo na puno poštovanje svog postojanja, i održavanja i obnavljanja svojih životnih ciklusa, strukture, funkcija i evolucionih procesa.
Svi građani, zajednice, narodi i nacije mogu zahtevati od javnih organa da primenjuju prava prirode. U svrhe primenjivanja i tumačenja ovih prava, koristiće se relevantni principi navedeni u ovom Ustavu.
Država će podsticati fizička i pravna lica i zajednice da čuvaju prirodu i promovišu poštovanje za sve elemente jednog ekosistema.
Član 72. Priroda ima pravo na obnavljanje. Ovo obnavljanje je odvojeno od obaveza Države, fizičkih i pravnih lica da nadoknade pojedince i zajednice koje zavise od pogođenih prirodnih sistema.
U slučaju ozbiljnog ili trajnog uticaja na okolinu, uključujući eksploatacijom neobnovljivih izvora energije, Država će utvrditi najefikasniji mehanizam za ostvarivanje obnove i usvojiti adekvatne mere kako bi uklonila ili ublažila štetne posledice po okolinu.
Član 73. Država će primenjivati preventivne i restriktivne mere na aktivnosti koje mogu dovesti do istrebljenja vrsta, uništenja ekosistema i trajnih promena prirodnih ciklusa.
Zabranjeno je uvođenje organizama i organskog i neorganskog materijala koji može trajno promeniti genetska sredstva nacije.
Član 74. Pojedinci, zajednice, narodi i nacije imaju pravo na korist od okoline i prirodnih bogatstava koja im omogućuju da uživaju u dobrom načinu života.
Usluge ekosistema su izuzete iz aproprijacije; njihova proizvodnja, dostava, upotreba i razvoj biće regulisani od strane Države.