ФЕНОМЕНИ

У лову на ванземаљце

Векови људске културе испреплетани су тврдњама о наводним посетама супериорниjих бића коjа долазе из удаљених кутака космоса

 

Текст: Невена Грубач

Таjнама обавиjена воjна база у Oбласти 51, летећи тањир срушен у градићу Розвел, НЛО изнад Сибира, кругови у житу, мистериjе древних астронаута… Векови људске културе испреплетани су са тврдњама о наводним посетама супериорниjих бића коjа долазе из удаљених кутака космоса. Нека од наjпознатиjих, сада већ историjских сведочења о блиским сусретима са ванземаљцима, након теста времена и много година узалудне потраге за доказима, остаjу управо то – празна сведочења.

Jедна од првих рационализациjа проблематике у вези са проценом високе вероватноће постоjањa ванземаљаца, а одсуства икаквих доказа о томе, дошла jе од jедне од култних фигура из света физике, Енрика Фермиjа, главног актера шездесет три године старе, сада већ легендарне приче о ручку четворице колега у кантини Националне лабораториjе у Лос Аламосу. У необавезном разговору о све популарниjим сведочењима о летећим тањирима, Ферми jе замишљено прокоментарисао, сумираjући у jедноj реченици суштину проблема: „Где су сви?“ (Where is everybody?).

Ово опажање, данас универзално познато као Фермиjев парадокс, и даље је велики изазов за научнике и знатижељнике коjи желе да на њега даjу одговор. Оно што буни jесте чињеница да у нашоj галаксиjи живи преко 200 милиjарди звезда, да данас знамо да огроман броj тих звезда око себе има планетарне системе, да jе наша галаксиjа само jедна у космичком океану, као и да jе процењена старост свемира на преко 14 милиjарди година, што оставља простор и време многим цивилизациjама да интелектуално и технолошки еволуираjу до тачке у којој би могли да овладаjу интерстеларним путовањима. Уколико су ове премисе тачне, а поведемо се страшћу за истраживањем и радозналошћу као фундаменталним људским особинама, и даље немамо одговор на питање: „Где су сви?“

Децениjу након чувеног ручка научници су покушали да оду корак даље у математичкоj апроксимациjи проблема лова на ванземаљце. Jедна од понуђених опциjа, коjа традиционално стоjи раме уз раме са Фермиjевим парадоксом, огледа се у поставци Дреjкове jедначине. Френк Дреjк, амерички астрофизичар, желећи да квантификуjе непознате елементе са коjима се морамо суочити када размишљамо о животу ван Земље, броj интелигентних цивилизациjа у свемиру представио jе као производ неколико фактора: просечног броjа звезда и планета способних да подрже живот, оног процента међу њима коjи би изнедрио интелигентан и технолошки развиjен живот, али и временског периода неопходног да таква цивилизациjа пошаље у свемир детектибилан сигнал. Данас Дреjкова jедначина има пуку традиционалну вредност, управо jер су многи њени елементи изразито спекулативни.

Иако су напори и даље без резултата, научници у америчком институту SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) и даље „ослушкуjу“ свемир. Основан управо од стране Френка Дреjка у сврху потраге за радио-сигналном коjи би недвосмислено потицао од интелигентне цивилизациjе, SETI одолева критикама строге научне заjеднице као и финансиjским проблемима, и већ тридесет година, уз помоћ огромних радио-телескопа снима и анализира радио-сигнале коjи долазе из космоса, у нади да ће се jедан од њих понашати као светионик или одашиљач неке удаљене цивилизациjе.

С друге стране, наша планета се већ децениjама, тачниjе – од емитовања првог радио и телевизијског сигнала, и сама понаша као светионик, и шаље у међузвездани простор доказ о постоjању интелигентног живота на нашоj планети. Овакав сигнал остаjе детектабилан само у домету од jедне светлосне године. Имаjући у виду да jе нама наjближа звезда, Проксима Кентаури, удаљена 4,3 светлосне године, jасно jе да jе потрага за оваквим сигналом врло вероватно безнадежна, па да би ванземаљцима био потребан телескоп величине Земље не би ли примили наше „случаjне“ телевизијске поруке.

Ипак, у SETI-jу веруjу да jедном примљени вештачки сигнал, у чиjе постоjање не сумњаjу, неће бити секундарни телевизиjски ехо, већ да ће то бити наменски дизаjниран, довољно моћан сигнал коjи ће и наши земаљски телескопи успети да детектуjу, а коjи ће бити намењен суседним планетама као своjеврсни позив на упознавање. 

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs