открића

Тужне и веселе песме

Истраживачи са Универзитета у Индијани проучавали су и везу између акорада и текстова песама и закључили да у тужним и веселим песмама постоје одређени обрасци

Фото: Pexeles

 

Текст: Ивана Николић

Да ли сте некада помислили да веза између акорада песме и њених речи утиче на то да ли ћемо ту песму перецепирати као веселу или тужну? Најновије истраживање са Универзитета у Индијани говори управо о тој вези. У уводном делу студије под називом The Minor fall, the Major lift: inferring emotional valence of musical chords through lyrics, објављене средином новембра, истраживачи кажу да су мотивисани идејом да се емотивни садржај акорада рефлектује у речима одговарајућих песама, па су анализирали везе између текстова и врсте акорада.

Како би ову идеју спровели у дело, истраживачи су користили податке из неколико онлајн извора. Пре свега, скинули су текстове и акорде око 90.000 популарних песама са веб-сајта Ultimate Guitar. Како би сложили текстове песама према емоцијама, узели су податке са сајта labMT, који процењује у којој мери речи исказују задовољство или незадовољство, односно валенцу речи. 

Повезујући емоционалну вредност речи са врстом акорда који их прати, аутори су потврдили да су дурски акорди више повезани са позитивним речима него молски акорди. Неочекивано, открили су и да септакорди (акорди са четири различите тона) имају чак и већу повезаност са позитивним речима у текстовима песама.

Истраживачи са Универзитета у Индијани проучавали су и везу између акорада и текстова песама из различитих географских региона, музичких жанрова и историјских раздобља. Када је реч о музичким жанровима, истраживачи су дошли до закључка да панк и метал остварују ниску емотивну валенцу акорада са речима одговарајућих песама, док је највиша валенца, односно највећи степен пријатности уочен код религијске музике и рок музике из шезедесетих година прошлог века.

Занимљиво је и да ова студија показује да је такозвани сентимент песама дуго био у опадању – од 1950. до 2000. године. Међутим, од 2010. године до данас, постоји сасвим супротан тренд, кажу истраживачи – тренд пораста валенце текстова песама.

Када је реч о везама између речи и акорада кроз различите географске регионе, аутори студије тврде да песме које потичу из Азије имају највећу валенцу, док скандинавске имају најмању валенцу, и то, како они тврде, вероватно јер су такозвани мрачни жанрови најраспрострањенији у скандинавским земљама.

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs