открића

Тајни живот кинеских пећина

Истраживачи у пећинама на југозападу Кине пронашли 31 биљну врсту која не расте ван пећина

Фото: Alex Monro/PLOS ONE

 

Текст: Јована Николић

Истраживачи из британске Краљевске ботаничке баште Кју и са кинеског института у Гуангсију обајвили су у фебруару у часопису Plos One резултате свог петогодишњег истраживања пећинске флоре. Они су у периоду од 2009. до 2014. истражили више од 60 пећина на југозападу Кине, тачније у областима Гунагси, Гуејџоу и Јунан у којима је клима углавном суптропска. При истраживању су улазили у неке од најмање истражених или никада истражених пећина и прикупљали узорке како би што боље упознали биљни свет који их насељава.

Истраживачи су у овим пећинама идентификовали 418 врста које припадају васкуларним биљакама, односно групи у коју спадају папрати и семенице, а коју карактеришу лист, стабиљка и корен. Од ових 418, чак 31 врста, односно око седам одсто, живи само у пећинама, док је 37 одсто од укупног броја врста ендемско и карактеристично искључиво за Кину. На основу прорачуна истраживачи претпостављају да би истраживања свих пећина у овом региону могла да доведу до броја од између 500 и 850 врста.

Истраживачи су на основу знатног броја врста које постоје само у пећинама закључили да су оне можда остаци оних које су некада расле у шумама испод дрвећа. Од педесетих до седамдесетих година 20. века шуме на југозападу Кине су готово збрисане јер у ово време долази до „Великог скока напред“ и „Културне револуције“ Мао Цедунга, чији су програми имали план да искористе огроман број становника тако да се економија државе више не заснива на пољопривреди већ на модерној индустрији. Једна од претпоставки је да су неке од врста које су нестале крчењем шума остале у својим склоништима, односно пећинама.

Један од закључака истраживања је да пећине могу да се сматрају посебним биомима, односно територијом са специфичним екосистемом, јер у њима владају карактеристични услови због мањка светлости и климе која готово да не зависи од промена годишњих доба. Осим тога, примећено је да биљке расту и у пределима са веома мало светлости, тачније са рекордно малим количинама светлости, што указује да би многе биљне врсте могле да обављају фотосинтезу и са мање светлости него што се претпоставља да им је потребно. 

 

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs