Феномени

Страх од пропуштања

Истраживања показују да су анксиозност, досада и осећање непријатности редовни пратиоци чак и једнодневног одсуства с интернета. На који начин нас мења стална конекција?

Фото: Pexels.com

 

Текст: Данка Спасовски

Недавно је социјалним мрежама кружила информативна мапа, подељена чак 177 хиљада пута: реч је о карти света на којој је приказано око 120 аеродрома на свим континентима, уз уписане податке о лозинкама бежичног повезивања на интернет на сваком аеродрому појединачно.

Аутор мапе наводи да ће наставити да је снабдева новим подацима када их прибави. Популарност овог објављивања може се објаснити тиме да омогућава лакши приступ интернету особама које путују, нарочито онима који морају да пређу више од једног лета до крајње дестинације.

Велики број људи користи јавне мреже за повезивање због посла, проверу мејла или чет-клијента на телефону или другим геџетима. Међутим, није мало ни оних који се повезују због разоноде или комуникације с пријатељима, тако да је доступни интернет готово неопходна карактеристика јавног места или пребивалишта.

Осећање празнине

Промене у друштвеној интеракцији које су донели стално присутни и неограничени интернет, оставиле су своје трагове и на психичком плану појединца: доста корисника социјалних мрежа доживљава као обавезу проверавање својих налога и порука. Други извештавају о осећању празнине уколико пропусте нова дешавања на Фејсбуку или Твитеру, чиме је измишљена нова категорија „страх од пропуштања“ („fear of missing out)“.

Истраживања показују да су анксиозност, досада и осећање непријатности редовни пратиоци чак и једнодневног одсуства с интернета оних који су навикли да свакодневно проводе више сати користећи га , што практично значи да многе особе показују знаке апститенцијалног синдрома када су „офлајн“.

С друге стране, није реткост да је један од захтева радног односа да је засполени доступан стално путем неког од програма за брзу размену порука. Оваква комуникација је током радног времена део у корпоративном свету пожељне способности мултитаскинга, односно изврашавања више задатака одједном.

Међутим, све је више ситуација када људи шаљу и примају мејлове и друге врсте порука у вези посла, а изван радног времена. У једном истраживању је утврђена да претерана употреба брзе онлајн комуникације и информација, нарочито код старијих особа, изазива презасићење когнитивних функција, и ову појаву назива „епидемијом одвраћања пажње“. 

Некада се за особу која ради прековремено – јер осећа такву потребу и даје себи императив да буде продуктивна – говорило да је “радохолик”: радохоличарска атмосфера налазила се у канцеларијама, а приказивана је као вечерњи рад, често без прируства других особа.

Данас овај термин може да прошири своје значење на све оне који путем лаптопа, телефона или таблета раде током читавог дана, а са различитих места изван пословних просторија. Нове радне навике и понашања унеле су новине и у  феноменологију дисфункционалних понашања, па тако данас имамо све више људи који би лако могли да се “пронађу” у клиничкој слици поремећаја дефицита пажње, иако немају тај поремећај.

Психијатар Халоувел уводи термин “црта дефицита пажње”, којом карактерише све што се дешава у актуелном пословном свету, и наводи да никад у историји људски мозак није био изазван да прати толико много података, због чега је овакав образац понашања заправо одговор на хиперактивно окружење у ком живимо.

Мождани ресурси

Да би мозак имао ресурсе за нова искуства и функционално управљање капацитетима за размишљање, кажу научници, мора да има редовне периоде предаха у будном стању – само спавање није довољно. Константним проверавањем новости и дешавања на друштвеним мрежама пажња постаје континуирано „исцепкана“.

Ментални напор који овакво понашање изазива може се упоредити с умором после целодневног рада, а такође отежава и формирање целисходног дугорочног памћења. Истраживач с Мичигенског универзитета Мек Бермен тврди да се кратке паузе за предах испуњене гледањем садржаја на интернету, као и рекреативно вежбање уз слушање музике и истовремено гледање телевизије, не могу сматрати одмарањем. По њему, људи се таквим активностима више заморе, него што се одморе.

С друге стране, и у домену забаве и у сфери пословања, владајућа парадигма је да је више једнако што и боље: што више комуникације и што више могућности за комуникацију – значи да је доступност контактирања с било ким, било кад и било где идеална комбинација. Ипак, један број професионално ангажованих људи на интернету уочио је проблем „сталне конекције“ и доживео га озбиљно.

Тако је настала иницијатива „Sabbath Manifesto“, која себе дефинише кроз идеју о успоравању живота. Њу је покренула група уметника, који су такође увели и обележавање Дана „без струје“, као начина да се подигне свест о томе колико су модерне технологије инкорпориране у животе велике већине људи, у којој мери су им посвећени и колико то заправо оптерећује људе.

Најбољи начин за „неконектовање“ је свакако нека другачија активност. Стручњаци предлажу боравак у природи као најефикаснији вид ослобађања од стреса и растерећења од интелектуалног рада: према теорији обнављања пажње, људима се побољшава концентрација након провођења времена у шуми, на планини, језеру и слично – или чак након гледања слика или пејзажа из природе. 

Уколико неко жели да смањи време коришћења интернета и ради ефикасније, а не налази довољно снаге да контролише своје понашање, може да инсталира на рачунар “Cold turkey ”, програм који у одређено програмирано време блокира задате сајтове и тако спречава дистракције: понекад је и решење овог типа ефикасно, јер је проблем одвраћања и настао као последица доступности садржаја који ремете процес рада.

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs