Култура науке

Случај Арона Шварца

Колико слободе данас има на интернету? Шта је отвореност знања и какве ће последице имати једно несрећно самоубиство у Бостону?

Текст: Слободан Бубњевић

Случај Арона Шварца је окончан почетком јануара 2013. Свет се чинио сасвим исти – у Вашингтону је било остало девет дана до церемоније на којој ће председник Барак Обама пред 700.000 људи положити председничку заклетву.

Нови немири ширили су се Блиским истоком, проблем застарелог Кјото протокола се надвијао над атмосфером, а европски континент изнова је тонуо у економске недоумице.

Најављене су нове серије паментих телефона, дискутовало се о све већем спајању интернета и телевизије, а на неколико од милион онлајн форума опет се водила расправа о отвореном приступу светској мрежи.

Двадесетшестогодишњи Арон Шварц је нађен мртав у зору 11. јануара у Бруклину, у насељу, односно кварту Краун хајтс. У стану који је делио са својом девојком, талентовани програмер са МИТ-ја, обесио се о таваницу.

Мада стар само 26 година, Шварц је већ био прослављен као један од изумитеља нашироко коришћеног RSS протокола, али пре свега као један од водећих јунака покрета за слободу на интернету, идол десетина хиљада Анонимуса и интернет активиста.

Тако се окончао необични судски процес који је против Шварца водила дигитална библиотека научних чланака ЈSTOR, који је Шварца довео до самоубиства.

Уз очекивану драконску пресуду федералног суда, Шварцу је претило 35 година затвора јер је из интернет базе ЈSTOR-а „украо“ 4,5 милиона научних чланака, укључујући и оне које је сам написао, да би их, како је планирао, бесплатно поделио научницима широм света.

ТАГ ОТПОРА

Шварцова смрт је одмах изазвала талас реакција. Сва светска штампа је пренела вест о његовом самоубиству, углавном уз уредничке коментаре о нарастању интернет неслобода. Реаговала је његова породица, али и бројне славне личности, укључујући и изумитеља world wide web-а, Тима Бернерса Лија.

За само неколико дана око 45.000 људи је упутило петицију Белој кући са захтевом за смену федералне тужитељке Камерон Ортиз, која је немилосрдно водила случај против Шварца. Амерички конгрес је на иницијативу троје конгресмена покренуо истрагу о случају.

Упоредо са тим, Анонимуси широм света су готово одмах почели да нападају мете које угрожавају слободу на интернету, делећи манифест заснован на једном Шварцовом тексту Guerilla Open Acces Manifesto.

Прва мета Анонимуса био је МИТ, чији су сајт срушили. Но, у наредним данима се разбуктао сукоб и са другим противницима отвореног приступа, између осталог и на сајтовима једне баптистичке цркве која је организовала скупове на којима се поручује: “Шварц у пакао!”

У међувремену, на хиљаде људи који подржавају open access, односно доступност знања и информација, почело је да дели разноврсне садржаје бесплатно, уз таг #pdftribute.

Ко је убио Арона Шварца?

Случај са научном архивом ће се показати фаталним по Арона Шварца. Сматрајући да су научни радови власништво самих научника који њиме располажу и дају га на увид цивилизацији, Шварц је био против наплаћивања радова у разним архивама стручних публикација. Након што је 2010. ухаковао базу JSTOR на МИТ-ју, Шварц је покушао да бесплатно подели, односно учини јавно доступним чак 4,5 милиона научних чланака. Због тога је цео случај у јавности и назван „научним викиликсом“. Међутим, био је ухваћен у томе и оптужен пред државним судом у Масачусетсу да је провалио у зграде МИТ-ја и покушао да изврши криминално дело. Суд је одбацио оптужбе, но, истрага је потом покренута пред федералним судом, а случај је преузела тужитељка Камерон Ортиз. Након узалудних покушаја да се случај реши и да се нагоди са тужитељима, све Шварцове наде да ће остати на слободи су пропале почетком године. Чекало га је 35 година затвора. Шварц је, међутим, одлучио да се искључи из процеса. Извршио је самоубиство са 26 година.

 ОТВОРЕНИ ПРИСТУП

„Све светско научно и културно наслеђе, објављивано кроз векове у књигама и часописима, шака приватних компанија данас убрзано дигитализује и закључава“, написао је Шварц у једном блогу.

Он је промовисао идеју отворености знања, будући да је сматрао да ауторска права припадају ауторима, а не компанијама које су дигитализовале вековно знање и које га данас наплаћују по изузетно високој цени.

„Тренутно се води битка, битка да се поново дефинише све што се на интернету дешава у стилу традиционалних ствари које закон разуме“, рекао је на скупу Freedom to Connect у мају 2012, који је организован у оквиру кампање против репресивног интернет споразума познатог као SOPA.

„Уз овај закон, нова технологија, уместо да нам донесе више слободе, гурнуће у други план наша основна права која узимамо здраво за готово“, објасниће следбеницима.

Наиме, мада изузетно млад, Шварц је од самог почетка био уплетен у кампању и покрет који се у Америци супротставио међународном споразуму Stop Online Piracy Act, односно SOPA, правном решењу које је значајно ускраћивало не само интернет него и друге слободе грађана.

Овај документ је претио да буде усвојен и у Америци и у многим другим земљама света. Но, захваљујући снажној кампањи интернет активиста, између осталих и Арона Шварца, SOPA није заживела.

Међутим, Шварц је и пре самоубиства поручивао да борба тек почиње: „И то ће се догодити опет, са сигурношћу, имаће друго име, и можда другачији изговор, и можда ће чинити штету на други начин, али нема грешке, неће нестати непријатељи слободе.“

РЕВОЛУЦИОНАР НОВОГ ДОБА

Арон Шварц се родио у Чикагу 1986. године. Његов отац је поседовао софтверску компанију, а Арон се од најмлађих дана интересовао за компјутере и интернет.

Са само четрнаест година је победио на научном такмичењу, захваљујући чему је, као награђени изумитељ, стигао у Технолошки институт у Масачусетсу, МИТ. Овде, у изузетно напредном окружењу, Шварц се показао као изузетно талентован.

Практично дечак, учествовао је у стварању такозваног RSS протокола, који се данас устаљено користи, а касније је радио на развоју web.py апликације. Након једне године у Стенфорду, оснива своју компанију Reddit, која касније постаје део компаније која издаје часопис Wired.

Незадовољан у радном окружењу овог магазина, Шварц у 21. години напушта тај посао, али ће се наћи у више значајних веб-пројеката и практично радити са готово свим људима који данас покрећу интернет.

Упоредо са овим активностима, Шварц је био изузетно активан уредник на Википедији где је чак номинован за борд директора. Заједно са оснивачем Википедије Џимијем Велсом води дебату о томе како се пуни ова отворена енциклопедија.

Шварц доказује како највећи део информација на Википедији потиче од десетина хиљада „случајних пролазника“, људи који су специјалисти за једну или неколико тема, док неколико хиљада уредника само дотеруе њихове текстове. Шварц је мерењем броја карактера оспорио дотадашње званично Велсово становиште да уредници дају највећи допринос, а да случајни пролазници само дотерују чланке.

Пре случаја са JASTOR-ом, Шварц је већ био уплетен у сукобе око отвореног приступа. Тако се са оптужбама за кршење ауторских права већ суочавао.

Користећи законске могућности, Шварц је 2006. откључао и на сајту учинио јавно доступном целокупну библиографију Конгресне библиотеке, која је до тада податке о књигама наплаћивала.

Током 2008. године, Шварц је приступио, даунлоудовао и потом јавно објавио око двадесет одсто садржаја архива америчког федералног суда, Public Access to Court Electronic Records, познатог као PACER.

Пре тога је овај архив, кршећи законска овлашћења, наплаћивао сваку страну из архива осам центи, али је захваљујући Шварцу он постао јавно доступан.

ФБИ је након овог случаја покренуо истрагу против Шварца, али против њега није подигнута оптужница, будући да није прекршио ниједан закон. Напротив.

И биће потребно да Шварц откључа једну научну архиву, како би федерални суд  коначно имао случај против њега. И добио га. Нажалост, далеко изван суднице.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs