THINKLIST

Saznanja koja će se pamtiti

Nauka je u 2013. razotkrila nekoliko stvari koje definitivno vredi upamtiti. Kojih je sedam naučnih otkrića obeležilo proteklu godinu?

Tekst: Tijana Marković

Ako pokušate da sumirate sva značajnija dešavanja tokom 2013. godine, verovatno će vam, pored svih društvenih problema i događaja, na pamet pasti kometa Ison, o kojoj se toliko pisalo u proteklih nekoliko meseci, Vojadžer oko čijeg se položaja u Solarnom sistemu mnogo diskutovalo, Nobelova nagrada za Higsov bozon, proizvodnja mini organa itd. Brojna naučna otkrića u protekloj godini proglašavana su najznačajnijim i kao takva privukla su najviše pažnje, kako kod naučnika tako i kod ostatka populacije. No, izvesno je da će se neka smatrati važnim i u godinama koje dolaze, a mogla bi da prošire vidike i utiču na kvalitet života. Kojih to sedam otkrića iz 2013. ima najviše šanse da bude upamćeno?

1. Dekodiran najstariji ljudski DNK

„Sada možemo da proučavamo DNK ljudskih predaka koji su stari stotinama hiljada godina“, rekao je Svante Pabo, direktor Instituta „Maks Plank“ za evolutivnu antropologiju u Lajpcigu, nakon što je otkrivena i analizirana butna kost pronađena u permafrostu (trajno smrznuto tlo) u španskoj pećini. Kost, iskopana na arheološkom nalazištu Atapuerka, na mestu Sima de los Hoesos („jama sa kostima“), za koje se pretpostavlja da je nekadašnje groblje, stara je oko 400.000 godina. Antropolozi koji su istraživali fosil uzeli su dva grama koštanog praha sa butne kosti i sekvencirali genom mitohondrijalnog DNK koji se prenosi sa majke. Dobijene rezultate su uporedili sa genomom savremenog čoveka, majmuna, neandertalca i denisovca. S obzirom na to da su kosti bile pripisane homo heidelbergensisu, prethodniku homo sapijensa i njegovog rođaka, neandertalca, dobijeni rezultati bili su iznenađujući. Ispostavilo se da su španski hominidi bili u bližem srodstvu sa geografski udaljenim denisovcima nego neandertalcima sa kojima imaju morfološke sličnosti. Ovi rezultati doneli su potpuno novi pogled na evoluciju čoveka i pokazali da je njena istorija mnogo složenija nego što se to do sada smatralo.

 

2. Imunoterapija za lečenje raka

Imunoterapija, ili biološka terapija, bazira se na stimulaciji ili uspostavljanju sposobnosti imunog sistema da se bori protiv infekcija i drugih bolesti. Naš organizam ima prirodnu sposobnost da se zaštiti od bolesti jer imunološki sistem može da prepozna razliku između zdravih i bolesnih ćelija i da se zaštiti eliminišući one obolele. Rak, prema tome, može nastati u trenutku kada imuni sistem zataji.  Korišćenje sistema imuniteta organizma za borbu protiv tumora, umesto terapije koja napada naše telo, jeste paradigmatski pomak u pristupu karcinomima. Kod ovakve terapije se vrši „obučavanje“ imuno ćelija da prepoznaju karakteristike ćelija raka i da ih napadnu. Za sada su rezultati dobri i dugotrajni, ali samo kod nekih pacijenata i kod nekih tipova raka.

 

3. Vojadžer 1 stigao na ivicu Sunčevog vetra

Sonda Vojadžer 1 lansirana je u svemir 5. septembra 1977. godine noseći zlatnu ploču sa ispisanim pozdravom vanzemaljcima na 55 jezika. Od tada se polako udaljava od Zemlje i trenuno je 120 puta udaljenija od Sunca nego naša planeta. NASA je  zvanično potvrdila da je Vojadžer 1  napustio Solarni sistem i ušao u međuzvezdani prostor12. septembra 2013. Vest se raširila svetom brzinom svetlosti, a nove informacije sa ove sonde pokazale su neočekivane rezultate koji su se kosili sa dotadašnjim teorijama i potpuno zbunili fizičare. Još 25. avgusta 2012. naučnici su zabeležili promene gustine naelektrisanih čestica oko letelice i sumnjivu promenu čestica velike energije (kosmičkih zraka). Međutim, još nema trećeg dokaza da je ona van granica Sunčevog sistema, jer se nije promenio pravac magnetnog polja. Mada, prihvaćeno je da je preskočila „ogradu“ i našla se u nekontrolisanom prostoru kosmosa. „U pitanju je veliko iznenađenje. Na neki način dotakli smo intergalaktičku sredinu, ali se i dalje nalazimo u Sunčevoj kući“, izjavio je astronom Merav Ofer sa Univerziteta Boston. Iako star 36 godina, sa memorijom oko 1000 puta manjom od pametnih telefona i predajnikom jačine sijalice u frižideru, Vojadžer 1 je prvi objekat napravljen ljudskom rukom koji je prešao preko 19 milijardi kilometara i napustio naš „kosmički komšiluk“. Nažalost, njegovo vreme polako ističe i već 2020. godine ostaće bez energije, a 2025. goine će se potpuno ugasiti.

 

4. Strahovi naših očeva

,,Iskustva roditelja, čak i pre začeća, uticala su i na strukturu i na funkcionisanje nervnog sistema narednih generacija“, navode istraživači u izveštaju objavljenom u časopisu ,,Prirodna neurologija“. Eksperimentalnim istraživanjem vršenim na miševima naučnici su utvrdili da se traumatični događaj koji roditelj doživi može preneti kao upozorenje na potomke u obliku straha. Svakodnevno su miševi izlagani mirisu trešnjinog cveta praćenim elektrošokovima, zatim su posmatranjem ustanovili da je deo njihovog DNK vezan za miris trešnje vrlo aktivan. Kasnije, posmatranjem njihovih potomaka primetili su da se i oni uznemire kada osete taj miris. Izbegavali su ga, iako mu nikada ranije nisu bili izloženi, a i moždana struktura im je bila izmenjena. Naučnici su se posebno zainteresovali za ovu pojavu kada su dokazali da postoje neuropsihijatrijske bolesti i bolesti zavisnosti koje se prenose kroz generacije. Ipak, veliki broj stručnjaka smatra da ovako radikalne tvrdnje iziskuju jasnije i čvršće dokaze.

 

5. Ledena kocka snimila izvor kosmičkog zračenja

Kosmičko zračenje je vrsta prirodnog jonizujućeg zračenja koje stiže do površine Zemlje iz kosmosa i sastoji se od takozvanog galaktičkog kosmičkog zračenja i zračenja sa Sunca. Prema pretpostavkama naučnika, u najranijoj istoriji svemira, ono nije bio materija kakvu danas poznajemo, nego se cela njegova masa sastojala zapravo od zračenja. Teleskop Ice Cube („ledena kocka“) je 2013, prvi put posle tri godine, zabeležio kosmičko zračenje u vidu priliva neutrona u našu galaksiju iz spoljašnjosti. Ovaj teleskop veličine jednog kubnog kilometra smešten je ispod leda na Južnom polu. Pošto su neutroni električno neutralne čestice koje, između ostalog, mogu nastati raspadom zvezda (eksplozijom supernove), ovim su pronađeni dokazi da bar neke vrste kosmičkog zračenja potiču od supernova.

 

6. Otkriven materijal budućnosti

Odnedavno, materijal nazvan peroskvajt identifikovan je kao materijal koji omogućava jeftino i efikasno dobijanje struje uz pomoć solarnih ćelija. Već tri godine unazad upotreba peroskvajta u izradi solarnih ćelija ubrzano raste. Da bi se obezbedio visok nivo kvaliteta i čistoće, slojevi peroskvajta dobijaju se sublimacijom u velikim vakuumskim komorama. Od ovog materijala mogu se proizvesti solarni paneli tanji od silikonskih, koji su trenutno najtraženiji na tržištu, i njihova proizvodnja je mnogo jeftinija. Takođe, ovaj materijal ima osobinu promene polarnosti, što je ključ za povećanje teorijske granice energijske efikasnosti današnjih solarnih ćelija.

 

7. Počelo uzgajanje mini organa

Nakon decenije istraživanja naučnicima je pošlo za rukom da kloniranjem ćelija ljudske kože dobiju matične embrionalne ćelije. Pošto se matične ćelije mogu pretvoriti u bilo koje tkivo u organizmu i genetski odgovaraju kloniranoj ćeliji, rezultat rada ovih naučnika dao je veliki doprinos uzgajanju rezervnih tkiva i organa. U skladu s tim, australijski naučnici su ove godine uspeli da razviju prvi bubreg od matičnih ćelija, koji je bio rezultat višegodišnjeg istraživanja i uključivao je transformaciju ljudskih ćelija kože u funkcionalni „mini bubreg“ veličine nekoliko milimetara. Ovo otkriće bi moglo da unapredi testiranje novih lekova protiv bolesti bubrega i znatno smanji potražnju za organima za transplantaciju. 

Istražite i druge top-liste u rubrici THINKLIST

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs