Čovek u svemiru

Putnici u duboki svemir

Letelice koje polaze na put ka mračnoj spoljašnjosti Sunčevog sistema ne mogu da računaju na dovoljno svetlosti da bi njihovi solarni paneli proizvodili struju neophodnu za rad

Tekst: S. Bubnjević

Kosmički brod koji je sa Zemlje odleteo najdublje u Svemir zove se Vojadžer 1. Ova automatska letelica je lansirana pre više od 30 godina. Pošto je preletela pored Jupitera i Saturna, napustila je Sunčev sistem pre četiri godine i nastavila da plovi dalje u duboki Svemir. Vojadžer nosi poruke i pozdrave sa Zemlje za vanzemaljske civilizacije koje će ih možda jednog dana pronaći.

Posle misije Apolo, kad je više brodova sa ljudskom posadom posetilo Mesec, ispostavilo se da su takvi poduhvati suviše skupi i teško izvodljivi, pa da će se mnogo čekati na sledeću sličnu misiju. Zato je doneta odluka da se u Svemir šalju i brodovi bez ljudske posade – oni su mnogo jeftiniji, a zahvaljujući računarima i kamerama, mogu da urade gotovo sve što i brodovi sa astronautima.

Sa kontrolom na Zemlji, kosmičke sonde komuniciraju pomoću radio-talasa. Američka nacionalna agencija za svemir i aueronautiku (NASA) je u međuvremenu poslala mnoge sonde koje su svašta otkrile u svemiru – najpoznatiji su brodovi Pionir 10 i 11, Galileo i Vojadžer 1 i 2. Najveći domet je isprva imala stara sonda Pionir 10, ali su je Vojadžeri pre deset godina prestigli.

Neptun, slikan sa Vojadžera

Vojadžer 2 je lansiran 20. avgusta 1977. godine. Zajedno sa njim u svemir je poslata i letelica Vojadžer 1, koja je lansirana 5. septembra iste godine i koja je proletela pored Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna i sve ih fotografisala u prolazu. Te fotografije su radio-talasima poslate na Zemlju kako bi se ovi svetovi bolje upoznali. Slike satelita i atmosfera ovih dalekih planeta su naučnicima pomogle da ih mnogo bolje upoznaju.

Vojadžer se kreće ogromnom brzinom, ali troši vrlo malo goriva; zapravo, gorivo koristi za promenu orijentacije letelice, kako bi antena ostala usmerena ka Zemlji radi komunikacije. U svemiru je već 35 godina i i dalje putuje. Još pri napuštanju Zemlje, Vojadžer je postigao veliku brzinu. Međutim, kao i sve letelice koje se kreću ka spoljašnosti Sunčevog sistema, on usporava jer savlađuje gravitaciono privlačenje Sunca iako nema otpora sredine. Zato motore i uključuje samo kad koriguje putanju.

Jupiterove crvene pege, ”izbliza”

Inače, letelice koje polaze na put ka mračnoj spoljašnjosti Sunčevog sistema ne mogu da računaju na dovoljno svetlosti da bi njihovi solarni paneli proizvodili struju neophodnu za rad aparata koje nose. Ove letelice imaju termoelektrične generatore koji energiju dobijaju od radioaktivnog raspada materijala, a taj radioaktivni materijal kod Vojadžera 1 je plutonijum-238.

Na Vojadžeru se nalazi disk od zlata i bakra na kome su snimljeni brojni podaci sa Zemlje. Ovaj brod će se, kad potroši svoje gorivo, ugasiti i izgubiti komunikaciju sa Zemljom, ali će nastaviti da leti. Zato postoji, mada izuzetno mala, verovatnoća da će ga jednog dana negde u svemiru pronaći neka vanzemaljska civilizacija. Upravo zbog toga je na njega stavljen ovaj disk, kao i uputstvo kako ga dešifrovati. Na disku su podaci o tome gde se planeta Zemlja nalazi, kao i podaci o ljudima. Takođe, na njemu su snimljeni zvukovi prirode, životinja i raznih kultura koje žive na Zemlji. Muzike svih naroda su takođe snimljene na ovom disku.

Poruka na srpsko-hrvatskom se nalazi u trećoj minuti audio snimka i glasi: „Želimo vam sve najbolje sa naše planete.“

ČOVEK U SVEMIRU

Od prvih teleskopa do kolonija na Mesecu. Kako, kada, gde i zašto su ljudi otkrivali svemir? Ko su pioniri astronautike? Kako izgledaju poslednja dostignuća u osvajanju kosmosa?

Istražite tekstove iz rubrike ČOVEK U SVEMIRU.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs