Fenomeni

Put kroz kuhinju i prašumu

Koliko se bakteriološki razlikuju naši domovi? Krenimo na putovanje kroz pravu prašumu naših kuća, gde milioni bića žive zajedno sa nama

Tekst: Marija Nikolić 

Ljudi, posebno na Zapadu, imaju izrazitu osobinu da se nečega boje. Strah kao takav, sveprisutna je pojava koja u zavisnosti od intenziteta preuzima najrazličitije forme. Jedna forma straha koja se u manjoj ili većoj meri manifestuje kod velikog broja ljudi jeste strah od bakterija i zaraza – mizofobija.

I zato, ukoliko naginjete ka ovoj grupi ljudi, preporuka je da odustanete od daljeg čitanja ovog teksta. Ali pre nego što odustanete, znajte da ste dodirivanjem svoje tastature mnogo više zaprljali ruke nego da ste dodirivali vašu ve-ce šolju.

Drugim rečima, ukoliko ste i latentni mizofobičar, sledeći put kada budete želeli da koristite svoj kompjuter, iz predostrožnosti stavite gumene rukavice kako biste se zaštitili od napada mikroorganizama i potencijalne zaraze.

Ima tome nekoliko godina kako su naučnici sa Univerziteta u Arizoni izašli sa ovim neobičnim podatkom: vaša tastatura ima 400 puta više bakterija nego vaša ve-ce šolja!

Ova delimično bezobrazna nelogičnost je naučnike navela da dalje istražuju naše lične predmete i prostore u cilju kreiranja bakteriološke mape.

Kakvu korist od ovih istraživanja možemo imati kao pojedinci, ni sami naučnici sa sigurnošću ne mogu da kažu, sem što je činjenica da mikroorganizmi direktno utiču na naše zdravlje. Možda nam njihovo precizno lociranje može pomoći da ih bolje razumemo.

Tim okupljen oko mikrobiologa Noe Firera sa Univerziteta Kolorado u Bulderu istražio je hiljadu domova širom Amerike u potrazi za odgovorima na pitanja: koliko se zapravo bakteriološki razlikuju naši domovi, koliko je važno da živimo u vlažnom nasuprot suvom okruženju, da li to što imamo psa u kući ili smo vegetarijanci utiče na razvoj mikroba u našem domu? Koja je mikrobiološka razlika u domovima koji se nalaze u šumi od onih koji su u gradovima?

To su sve velika, osnovna pitanja na koja i dalje nemamo odgovore.

AMAZON U KUHINJI

Firerin tim se u svojoj poslednjoj studiji veoma detaljno bavio kuhinjom te je uspeo da napravi trodimenzionalnu mapu mikroba koji se nalaze na svim pojedinačnim predmetima u toj prostoriji.

Možda će zvučiti pomalo trivijalno, ali ta mapa najviše podseća na devetnaestovekovnu mapu biljaka u Severnoj Americi. Već nekoliko vekova unazad naučnici se trude da mapiraju makroorganizme i konačno je red došao i na one koji se ne vide golim okom.

Istina je da smo bolje obavešteni o tome koja vrsta ovaca i koliki broj njih naseljava, na primer, australijski kontinent, dok nemamo pojma o tome kako su klice i mikrobi, koji toliko utiču na naš zdrav život, distribuirani tamo gde provodimo najveći deo vremena, kao što je kuhinja ili naš dom generalno.

Na primer, na površinama predmeta se nalazi ogroman broj bakterija sa naše kože. One se vrlo verovatno ne razmnožavaju, već samo tako ostaju na površinama. Mi, dakle, konstantno sejemo bakterije. Ali neke od njih gotovo sigurno žive tamo negde na frižideru ili na dasci za sečenje.

Brojna istaživanja su pokazala da što više težimo sterilnom okruženju u kom odgajamo svoje mališane, to više rizikujemo da oni razviju alergije, odnosno imunološke probleme za čitav život.

Veliki broj bakterija koje se nalaze na našoj dasci za sečenje tu dolaze sa povrća, i to nije ništa neobično. Ali na toj istoj površini se nalaze neke koje tu zauvek ostaju iako dasku dobro isperemo deterdžentom. Ali to ne treba da vas plaši. Činjenica je da vi ne živite u sterilnoj okolini bez obzira na to koliko je često čistite – određene bakterije su uvek tu. 

BAKTERIOLOŠKA LIČNA KARTA

Firerin tim je analizirao bakterije koje se nalaze na našim tastaturama i tada došao do zaključka da se praktično iste bakterije koje se nalaze na našim jagodicama prstiju nalaze i na našoj tastaturi.

To može biti dobar alat u situacijama kada u potrazi za otkrivanjem nečijeg identiteta DNK analiza ili standardna procedura traženja otisaka pristiju ne daju rezultate. Dakle, mikrobiološke zajednice na koži teže da budu jedinstvene na svakoj individui pojedinačno i vremenom se jako sporo menjaju.

Nameće se pitanje, da li na sličan način možemo da utvrdimo ko je živeo u stanu pre nas? Da li su prethodni vlasnici imali psa?

Kako bi naučnici odgovorili na ova pitanja, prethodno moraju da utvrde koliko dugo je bakterija postojana na određenim tipovima površina kao što su metal, tekstil ili plastika, kao i da istraže površine koje dodiruju različiti ljudi.

U svom radu Ferer i saradnici su uspeli da utvrde još jednu interesantnu činjnicu, a to je da žene imaju više bakterija na dlanovima od muškaraca, bez obzira na to što se pokazalo da one češće peru ruke.

Razlika u znojenju i proizvodnji sebuma, u hormonima pa čak i korišćenju kozmetičkih sredstva mogu biti razlog ovome, kao i razlika u drugačijoj kiselosti kože – kiselo okruženje teži manjoj mikrobiotičkoj raznovrsnosti.

Isti naučnici su pokazali da, u poređenju sa muškarcima, prosečna ženska osoba ima tri do četiri puta veći broj mikroba, na i oko svog radnog prostora.

Od bakterija, mikroba i klica se ne može pobeći. Oni su nastanjivali ovaj prostor mnogo pre nas i dobrim su delom i zaslužne za uspostavljanje uslova u kojima smo nastali.

S obzirom na to kolika je njihova prisutnost, njihove pretnje su skoro pa retka pojava. Na kraju, upoznavanje sa individualnim bakterijskim kartama nas samih može nas povesti ka boljem suživotu sa ovim sićušnim cimerima o kojima znamo tako malo, a toliko ih se bojimo. 

FENOMENI

Zašto je nebo plavo? Zbog čega lišće postaje žuto u jesen? Gde nastaje sneg, a gde Sunčeve oluje dodiruju Zemlju? Nauka sa lakoćom objašnjava svakodnevicu – potrebno je samo da se zapitate.

Istražite tekstove iz rubrike FENOMENI.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs