открића

Пронађена течна вода на Марсу

Велики резервоар течне слане воде детектован је испод површине ”црвене планете”, јавља тим истраживача са неколико италијанских универзитета

Фото: NASA

Текст: Ивана Николић

Дебата о томе да ли на Марсу има течне воде траје већ деценијама. До потврдног одговора на ово питање дошли су италијански научници на челу са професором Робертом Оросеијем са Универзитета у Болоњи користећи специјални радар којим су испитали поларне ледене капе ове планете и тако открили 20 километара дуго језеро течне воде испод леда.

Радар коришћен у овом експерименту Mars Advanced Radar for Subsurface and Ionosphere Sounding (MARSIS) налази се на летелици Mars Express коју је лансирала 2003. године Европска свемирска агенција чија је ово прва мисија ка другој планети.

MARSIS функционише тако што његов радар продире испод површине Марса и испод ледених капа, а затим мери како се радио-таласи шире и све то рефлектује назад ка летелици. Циљ је прикупљање података о структури тла испод површине. Оросеи и његове колеге су од маја 2012. до децембра 2015. користили овај инструмент како би претраживали регион ”црвене планете” под називом Planum Australe, који се налази на јужној леденој капи.

Добијено је 29 скупова радарских узорака који мапирају подручје са врло оштром променом повезаног радарског сигнала и то на око 1,5 километара испод површине леда, са бочним потезањем од око 20 километара.

Радарски профил ове регије сличан је оном који имају језера са течном водом пронађена испод Антарктика и Гренланда што сугерише да се на овој локацији налази језеро испод ледених капа. Иако се очекује да температура буде испод тачке смрзавања чисте воде, Оросеијев тим примећује да се растворене соли магнезијума, калцијума и натријума  – за које се зна да су присутне у стенама на Марсу – могу растворити у води како би се формирала слана вода. Ово у комбинацији са притиском леда одозго снижава тачку отапања што на крају допушта језеру да остане течно.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs